Krajem januara, na grčkim ostrvima Santorini, Amorgos i Anafi, zabeležen je intenzivan seizmički aktivizam, sa više od 28.000 zemljotresa, među kojima su se našla i neka jača podrhtavanja preko 5 stepeni po Rihteru. Ova situacija je izazvala zabrinutost među lokalnim stanovništvom, koje se plašilo mogućih vulkanskih erupcija. Nakon otprilike mesec dana, seizmička kriza je završena bez težih posledica, a naučnici sada veruju da su otkrili uzroke ovog fenomena.
Prema analizi objavljenoj u časopisu Nature, naučnici su otkrili da je list magme brzo uzlazio iz dubina zemljine kore, što je pokrenulo ovu seriju zemljotresa. Jens Karstens, geofizičar iz GEOMAR Helmholtz Centra za okeanska istraživanja, ističe da postoji iznenađujuća veza između Santorinija i podvodnog vulkana Kolumba, koji se nalazi nedaleko od obale. Analiza podataka istraživačkog tima ukazuje na to da su oni samo zagrebali površinu onoga što se zapravo dešava ispod tla.
Naučnici su uspeli da prate kretanje magme ispod ovog regiona, što im omogućava da preciznije prognoziraju verovatnoću erupcije kada dođe do novih seizmičkih aktivnosti. Santorini, poznat po svojoj eksplozivnoj vulkanskoj prošlosti, doživeo je posebno snažnu erupciju 1560. godine pre nove ere, dok je Kolumbo poznat po svojoj nestabilnosti, sa erupcijom 1650. godine koja je izazvala visoke cunamije i oblake otrovnog gasa.
Ove informacije su došle u trenutku kada je Santorini, sa svojih 15.000 stanovnika, bio pogođen rojem zemljotresa. Dok su mnogi stanovnici bežali sa ostrva, naučnici su se trudili da razjasne uzrok krize. Zemljotresi su se brzo kretali od Santorinija ka otvorenom moru, skupljajući se unutar obližnje zone raseda, a ne ispod poznatih vulkana, što je dodatno povećalo neizvesnost.
Naučnici su već pratili Santorini i Kolumbo kroz projekat MULTI-MAREX, koji je imao za cilj da ovaj region pretvori u prirodnu naučnu laboratoriju. U okviru ovog projekta, postavljeni su podvodni senzori, koji su detektovali seizmičke signale i promene pritiska. Takođe, korišćeni su sateliti opremljeni radarom, GPS stanice i detektori vulkanskih gasova, a primenjena je i veštačka inteligencija kako bi se analizirali seizmički podaci.
Podaci prikupljeni pre seizmičke krize pokazali su da se kotao Santorinija blago podigao, dok je iz njega curilo više ugljen-dioksida i vodonikovog gasa. Ovi simptomi ukazivali su na to da se nova magma polako punila u plitki rezervoar. Međutim, kada je počeo seizmički roj, zemljotresi su se pomerili sa Santorinija ka Kolumbu, sa dubinom od 17 kilometara, a zatim su se podigli na samo tri kilometra ispod površine.
Ove promene su stvorile sliku o ogromnom zidu magme poznatom kao nasip, koji se uzdizao ka površini. Dok se nasip uzdizao, probijao je krhke stene i vršio pritisak na obližnje rase, uzrokujući njihovo pucanje. Ovaj proces je pokrenuo lančanu reakciju, što je dovelo do jačih podrhtavanja na ostrvu.
Iako se činilo da postoji mogućnost da magma dođe do plitkog morskog dna, što bi moglo izazvati erupciju, srećom, nasip je izgubio zamah i kriza je okončana. Istraživači su sada usmereni na izradu skice drugih aspekata ovog „cevovoda“ kako bi mogli u realnom vremenu pratiti opasnu magmu i upozoriti lokalno stanovništvo.
Iako ne postoji direktna veza između dva rezervoara magme, naučnici su sada sigurni da postoji veza na većoj dubini, što ukazuje na to da vulkani ne deluju izolovano. Ova saznanja će pomoći u razumevanju međusobnog delovanja vulkanskih sistema, a naučnici se nadaju da će moći preciznije prognozirati potencijalne erupcije u budućnosti.
