Mađarska vlada je najavila ograničenje cena benzina i dizela na benzinskim pumpama, koje će stupiti na snagu od ponoći po lokalnom vremenu. Premijer Viktor Orban je u Budimpešti izjavio da je ova odluka rezultat skoka globalnih cena nafte, uzrokovanog američko-izraelskim ratom protiv Irana, koji je započet 28. februara. Ovaj konflikt zahvata ključne zemlje i infrastrukturu za proizvodnju i transport nafte i gasa, a njegovi efekti su se brzo preneli i na Mađarsku.
U video snimku objavljenom na društvenim mrežama, Orban je istakao da je „međunarodna eksplozija cena nafte stigla i do Mađarske“, te je najavio da će cena benzina biti ograničena na 595 forinti (oko 1,5 evra) po litru, dok će cena dizela biti 615 forinti (oko 1,56 evra) po litru. Ograničenje cena će se primenjivati isključivo na vozila sa mađarskim registarskim tablicama i registracionim dokumentima. Pored toga, Orban je naveo da će Mađarska osloboditi svoje rezerve nafte kako bi obezbedila adekvatno snabdevanje.
Ova mera dolazi uoči parlamentarnog izbora koji su zakazani za 12. april, a Orbanova vlada se već suočila sa sličnim izazovima u novembru 2021. godine kada su cene goriva takođe porasle zbog poremećaja u snabdevanju izazvanih pandemijom korona virusa. To ograničenje je trajalo više od godinu dana, ali je ukinuto zbog rasta potrošnje i nestašice goriva koja je nastala usled smanjenog uvoza i problema u proizvodnji.
Premijer Orban je takođe pozvao Evropsku uniju (EU) da ukine sve sankcije na ruska fosilna goriva, kako bi se ublažili problemi uzrokovani skokom cena nafte i gasa usled rata na Bliskom istoku. On je smatran najbližim partnerom Moskve unutar EU, a naglasio je da Unija „mora da preispita i suspenduje sve sankcije na ruske energente širom Evrope“.
Mađarska vlada, koja se protivi naporima EU da smanji uvoz ruskih energenata, zajedno sa Slovačkom, održava i povećava zalihe ruske nafte i gasa od kada je Moskva započela invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Obema zemljama je dato privremeno izuzeće od politike EU kojom se zabranjuje uvoz ruske nafte, a do 27. januara su dobijale rusku sirovu naftu putem naftovoda „Družba“, koji prolazi kroz Ukrajinu.
Prekid isporuka 27. januara doveo je do eskalacije sukoba između Mađarske i Ukrajine. Kijev tvrdi da je isporuka prekinuta zbog oštećenja infrastrukture naftovoda usled ruskog napada dronom, dok Orban optužuje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da namerno ne isporučuje rusku naftu kako bi izazvao energetsku krizu u Mađarskoj i njegov poraz na izborima. Zbog ovog spora, Orban je stavio veto na novu rundu sankcija Rusiji u EU i blokirao veliku pozajmicu od 90 milijardi evra za Ukrajinu, navodeći da će promeniti svoj stav kada isporuke nafte budu obnovljene.
Premijer Slovačke, Robert Fico, upozorio je da je Bratislava spremna da „preuzme palicu“ od Mađarske i blokira veliku pozajmicu EU Ukrajini, ukoliko Orban izgubi na izborima i ako Kijev nastavi da ne isporučuje naftu putem naftovoda „Družba“.
Ova situacija dodatno komplikuje već napete odnose u regionu i predstavlja ozbiljan izazov ne samo za mađarsku vladu, već i za evropsku politiku vezanu za energente. Kako se sukobi na Bliskom istoku nastavljaju, a cene energenata rastu, Mađarska će morati da balansira između unutrašnjih političkih pritisaka i spoljnopolitičkih pritisaka EU.
