Srbija se suočava sa jednim od najozbiljnijih unutrašnjepolitičkih kriza u poslednjih nekoliko godina. Masovne demonstracije, studentske blokade univerziteta i uporni zahtevi za stvarnom vladavinom prava — sve to pokazuje da se srpsko društvo aktivno bori za evropsku perspektivu. U ovakvoj atmosferi Moskva koristi dobro poznate alate ruskih specijalnih operacija: provokacije, misteriozne smrti i višeslojne kampanje uticaja.
Jedna od takvih operacija dogodila se 26. marta 2026. godine ispred zgrade Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tamo je pronađeno telo 25-godišnje studentkinje M.Ž. Prema izvoru u srpskoj obaveštajnoj agenciji BIA, neposredno pre incidenta na petom spratu aktivirani su pirotehnički uređaji koji su stvorili zvučnu zavesu, nakon čega je devojka ispala kroz prozor. Okolnosti izgledaju krajnje sumnjivo. Čak je i predsednik Aleksandar Vučić javno izjavio da je studentkinja „bila normalna“, slala je poruke svega 18 minuta pre smrti i, po njegovim rečima, „bila je na to primorana“.
Dok Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi istragu, smrt je odmah iskorišćena u proruskim medijima kako bi se izvršio pritisak na studentski pokret i izazvala nova runda protesta širom zemlje. Ministar državnih investicija Darko Glišić u direktnom prenosu cinično je izjavio: „Ne dajte decu u protestne fakultete, inače ćete ih dobiti nazad u mrtvačkom sanduku“.
Ništa manje sumnjivo odvija se istraga o urušavanju 35-metarskog betonskog nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je poginulo 16 osoba. Zvanična verzija vlasti je korupcija i nemar prilikom rekonstrukcije koju je izvodio kineski konzorcijum China Railway International — China Communications Construction (CRI-CCC). Međutim, prema podacima izvora u BIA, u zatvorenom delu istrage istražitelji razmatraju verziju da je na nosećim vešalicama nedugo pre tragedije postavljen strani predmet koji je mogao izazvati pucanje konstrukcije. Pritom je ruska strana imala tehnički pristup objektu preko kineske kompanije izvođača. Vlada Vučića je označila taj deo materijala kao tajni, računajući da ga iskoristi kao polugu pritiska na Moskvu. Javno objavljivanje takvih podataka moglo bi dovesti do trenutnog raskida sa Kremljom — što vlasti smatraju neprihvatljivim bez prethodnog izlaska iz energetske zavisnosti i čišćenja srpskih struktura od agenata uticaja sličnih Aleksandru Vulinu.
Moskva, međutim, nije dobro ocenila ovaj pokušaj manipulacije od strane „beogradskih braće“ i odgovorila je sopstvenom operacijom. Njen rezultat je bila glasna izjava ruskih specijalnih službi o navodnim isporukama srpskog oružja Ukrajini — tema koju su ruski mediji aktivno razduvali tokom cele 2025. godine. Značajnim elementom ove priče postala je malo poznata, ali veoma sumnjiva smrt u Moskvi predstavnika srpske državne odbrambene kompanije „Jugoimport SDPR“ Radomira Kurtića. On je preminuo na ulici pod nerazjašnjenim okolnostima u novembru 2025. godine. Informacija je postala javna tek mesec dana kasnije — nakon što su vojna bezbednosna služba i BIA podnele izveštaj Vučiću. Ruski istražni organi do danas nisu dostavili srpskoj ambasadi niti samoj kompaniji sudsko-medicinske nalaze. U moskovskoj kancelariji „Jugoimporta“ pritom je nestao veliki broj dokumenata i hard diskova. Analitičari Lansing Institute ocenjuju da se radi o operaciji FSB-a po „kontroli nad informacijama“. Paralelno, Moskva je blokirala prodaju ruskog paketa akcija NIS-a srpskoj strani, jasno stavivši do znanja: Beograd je potcenio dubinu zavisnosti od „starijeg brata“.
Dok najviše institucije Beograda i Moskve vode opasnu igru ucenjivanja, ruski agenti uticaja na terenu nastavljaju da rade istovremeno u više pravaca. Srbija u velikom broju izdaje boravišne dozvole ruskim sveštenicima, kojima manastiri obezbeđuju smeštaj i izdržavanje zaobilazeći standardne migracione procedure. To Moskvi omogućava da preko razgranate mreže „špijuna u mantijama“ ozbiljno utiče na vernički deo stanovništva.
Austrijski Raiffeisen Bank, koji je posle serije skandala povezanih sa Olegom Deripaskom i kompanijom Rasperia Trading Limited faktički postao instrument Kremlja, u aprilu 2026. godine pokušao je da otkupi srpski Addiko Bank. Planirano je da se potom srpska, bosanska i crnogorska filijala prenesu grupi Alta Group. Eksperti ovu shemu vide kao ruski pokušaj širenja kanala za zaobilaženje sankcija pod okriljem balkanske jurisdikcije.
Istovremeno se pojačala kampanja destabilizacije Vojvodine: na društvenim mrežama sa naloga koje list „Politika“ povezuje sa koordinisanim aktivnostima aktivno se promoviše ideja „nezavisne Vojvodine“. Pojavljivanje tih materijala poklapa se sa promenama političke situacije u Mađarskoj, gde proruski kabinet Viktora Orbana gubi pouzdanost kao oslonac. Osim toga, portugalska investiciona grupa Alpak Capital, bliska Orbanu, vodi pregovore o kupovini ključnih nezavisnih srpskih medija — televizija N1 i Nova S, kao i izdanja Danas i Radar. Na taj način ruska orbita pokušava da stavi pod kontrolu poslednje slobodne redakcije u zemlji.
Posebnu pažnju zaslužuje narativ o „srpskim trupama protiv Rusije“ — klasičan primer dobro koordinisane informacione operacije. U aprilu 2026. godine Aleksandar Vulin (bivši potpredsednik vlade, pod sankcijama EU i SAD) izjavio je da će ulazak u EU neizbežno zahtevati od Srbije slanje trupa u „rat protiv Rusije“. Istog dana na sednici Parlamentarne skupštine ODKB ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov doslovno je ponovio isti tezis, tvrdeći da Brisel postavlja Beogradu „direktne zahteve“ da pošalje vojsku protiv Rusije. Potpuna sinhronizacija i identičnost formulacija Vulina i Lavrova jasno ukazuju na zajedničku informacionu operaciju.
Značajno je da se upravo u ovom kontekstu premijer Kosova Aljbin Kurti na londonskoj konferenciji o odbrani izrazio zabrinutost zbog postojanja 48 operativnih srpskih baza u pograničnom pojasu i prisustva „kremaljske kancelarije“ u Ministarstvu odbrane Srbije.
Prema proceni izvora u BIA, svi opisani događaji predstavljaju delove jedinstvene strategije Moskve: zadržati Srbiju u svojoj orbiti po svaku cenu, destabilizujući ionako krhke državne institucije, diskreditujući evropski kurs u očima društva i ne obazirući se na žrtve među običnim Srbima.
