Cena nafte je pala za oko 15 odsto kao trenutna reakcija na najave primirja između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, što pokazuje da tržište i dalje reaguje na svaki signal sa Bliskog istoka. Ekonomisti procenjuju da je u pitanju pre svega psihološki efekat smanjenja rizika, ali naglašavaju da je šteta već učinjena i da stabilizacija neće biti brza.
Nakon mesec i po dana sukoba u Iranu, koji se proširio na ceo region i izazvao globalne strahove od krize, primirje između SAD i Irana deluje kao „predah“. Iran je prethodno blokirao Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetske sirove nafte, što je dovelo do skoka cene nafte na više od 100 dolara po barelu.
Tržište je reagovalo na svaku najavu o kraju rata, posebno na izjave predsednika SAD Donalda Trampa, uz česte oscilacije cena. U međuvremenu, cene goriva u Srbiji su značajno porasle, a trenutna maksimalna cena na pumpama iznosi 214 dinara, dok je tržišna cena znatno viša.
Sa najavom dvonedeljnog primirja, cena nafte je pala na 92 dolara po barelu, što predstavlja značajan pad od 15 odsto. Ipak, ova reakcija će verovatno biti privremena, jer se ne može predvideti trajanje krize i njene posledice.
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da primirje deluje smirujuće, ali je pre svega kratkoročno. „Cena nafte je već reagovala padom, što pokazuje da je dobar deo prethodnog rasta bio rezultat premije rizika. Ipak, fizičko tržište ostaje zategnuto i ne može se očekivati brzo vraćanje cena derivata na prethodni nivo, posebno kod dizela“, objašnjava Mijušković.
Prema njegovim rečima, volatilnost tržišta povećava neizvesnost, što usporava investicije i poslovanje. „Kada cene u kratkom roku značajno osciliraju, kompanije odlažu odluke, rastu troškovi, a finansijska tržišta postaju nestabilnija. Takav efekat može trajati sve dok se ne stekne utisak da je snabdevanje zaista stabilizovano“, naglašava on.
Mijušković upozorava da je tržište već prošlo kroz snažan cenovni šok, uz poremećene logističke tokove i povećane troškove transporta i energenata. Čak i u slučaju brzog smirivanja krize, posledice u vidu inflacije i smanjenog poverenja investitora će ostati prisutne. „Najrealniji scenario je delimično snižavanje cena, ali ne i potpuni povratak na prethodni nivo“, dodaje on.
Strahinja Obrenović, docent na Fakultetu političkih nauka, ukazuje da nastavak vojnih aktivnosti u regionu, samo nekoliko sati nakon najavljenog primirja, ne uliva nadu u trajno rešenje. On podseća da primirje podrazumeva prestanak borbenih dejstava u trajanju od 14 dana, a da je ključna tačka otvaranje Ormuskog moreuza za tranzit brodova i tankera.
Iako su cene energenata pale nakon najave primirja, Obrenović naglašava da ne treba očekivati brz povratak na stanje pre sukoba. „Osiguravajuće i transportne kompanije i dalje očekuju uverljivije signale da će brodovi moći sigurno da prolaze kroz ovaj strateški važan tesnac“, objašnjava on.
Vesti o napadima na rafinerije u Iranu i energetsku infrastrukturu u arapskim zemljama dodatno komplikuju situaciju. Iran je predložio naplaćivanje takse za prolaz kroz Ormuski moreuz kako bi obezbedio sredstva za obnovu infrastrukture.
Obrenović dodaje da je potrebno vreme da se stabilizuju logistički lanci. „Već je učinjena značajna šteta na gasnim i naftnim poljima, a nemogućnost prolaza kroz moreuz dovela je do smanjenja proizvodnje“, ističe on.
Prema njegovim rečima, berze će čekati jasan signal o trajnijem rešenju pre nego što se stabilizuju. „Psihološki faktor će i dalje igrati značajnu ulogu u formiranju cena na energetskom tržištu“, zaključuje Obrenović.
Dugoročno gledano, već je načinjena značajna šteta i poremećeni su lanci snabdevanja. Čak i u optimističnom scenariju, biće potrebno vreme da se stabilizuju, a obnova proizvodnje može potrajati godinama. „Dok se ne obezbedi potpuna stabilnost, teško je očekivati poboljšanje“, naglašava on.
