Američki predsednik Donald Tramp, od trenutka kada je započeo svoj drugi mandat, suočava se sa brojnim kritikama zbog svojih finansijskih aktivnosti. Prema izveštajima Dojče vele, Tramp je uložio značajne sume novca u različite sektore, a mnogi ga optužuju da koristi svoju političku poziciju za ličnu dobit. Ove optužbe posebno se pojačavaju nakon što su se pojavili izveštaji o njegovim investicijama u nekretnine, kriptovalute, akcije i obveznice.
Nakon ponovnog izbora za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Tramp je bio predmet mnogih kritika koje sugerišu da koristi svoj položaj kako bi povećao svoje lično bogatstvo. Njegova porodica je, kako se navodi, zaključila brojne poslove u raznim sektorima, uključujući nekretnine, kriptovalute i finansijske instrumente.
Prema Zakonu o etici u vladi iz 1978. godine, svi visoki zvaničnici u SAD-u, uključujući predsednika, dužni su da svake godine objave svoje finansije. Izveštaji se predaju Kancelariji za etiku u vladi (OGE) i dostupni su javnosti. Aktuelni podaci pokazuju da je Tramp od 21. januara 2025. godine obavio više od 600 finansijskih transakcija, ulažući više od 100 miliona dolara u različite obveznice, uključujući one iz kompanija kao što su Sitigrup, Morgan Stenli, Meta i T-Mobajl Ju-Es.
Kritičari smatraju da Trampove investicije predstavljaju potencijalni sukob interesa, s obzirom na to da je deo njegovih ulaganja u sektorima koji bi mogli imati koristi od političkih odluka njegove administracije. U njegovom portfoliju se nalaze i značajne akcije kompanija kao što su Majkrosoft, Amazon, Tesla i Epl, s posebnim naglaskom na velike pozicije u Nvidiji i Eplu, koje direktno zavise od njegovih političkih odluka.
Tramp je takođe najavio uvođenje carina do 100 odsto na uvezene kompjuterske čipove i poluprovodnike, ali je istovremeno izjavio da će Epl biti pošteđen zbog najave dodatnih investicija u SAD vrednih 100 milijardi dolara, što je dovelo do porasta cene Eplovih akcija.
Njegove investicije u nekretnine su često povezane sa njegovim državničkim putovanjima. Tokom svog prvog inostranog putovanja, Tramp je posetio Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, gde njegova porodica pokreće nove projekte, uključujući luksuzni soliter „Tramp tauer“ u Džedi i golf-terene u Kataru.
U poslednje vreme, Tramp je sve više ulagao i u kriptovalute, predstavljajući se kao „kripto-predsednik“. Njegova holding kompanija nedavno je objavila planove za ulaganje dve milijarde dolara u bitkoin i druge kriptovalute, dok su procene Forbsa pokazale da je samo u prethodnih devet meseci zaradio oko milijardu dolara na ulaganjima u kriptovalute.
Prema izveštajima, Tramp i njegova porodica su od početka njegove prve predsedničke funkcije zaradili više od 3,4 milijarde dolara, a mnogi analitičari smatraju da bi se većina tih transakcija verovatno dogodila i da Tramp nije postao predsednik.
Jedna od najspornijih tačaka u vezi sa Trampovim poslovanjem jeste njegova odluka da ne prebaci svoje bogatstvo u „slepi fond“ na početku svog drugog mandata. Umesto toga, njegovu imovinu upravljaju njegovi naslednici, a to stvara jasnu granicu između njegovog privatnog biznisa i javne funkcije.
Tramp i njegova porodica odbacuju tvrdnje da profitiraju od politike. Njegov sin Erik je nedavno izjavio da je porodica Tramp jedina koja nije profitirala od političkog delovanja. Prema procenama Forbsa, Trampovo bogatstvo iznosi 5,5 milijardi dolara, što je više nego ikada ranije, iako kritičari nastavljaju da ukazuju na potencijalne sukobe interesa i etičke dileme koje prate njegovu administraciju.
