Na auto-putevima u Srbiji sve više vozača električnih automobila koristi sporije brzine u desnoj traci, kako bi produžili domet svojih vozila i smanjili potrošnju energije. Ova praksa, slična ekonomičnoj vožnji kod klasičnih automobila, postaje sve popularnija među vozačima električnih vozila.
Test automobilskog jutjub kanala Carwire analizirao je potrošnju i domet električnog vozila pri različitim brzinama na ruti dugoj 50 kilometara. Istraživanje je pokazalo da se putovanje može značajno produžiti ili skratiti u zavisnosti od brzine vožnje. U testu su korišćene brzine od 81, 96, 113 i 129 km/h, a rezultati su otkrili zanimljive podatke o potrošnji energije i dometu.
Najmanja brzina od 81 km/h pokazala se kao najefikasnija. U ovoj brzini, potrošnja energije iznosila je oko 14 kWh na 100 kilometara, što znači da bi vozilo teoretski moglo da pređe oko 536 kilometara sa jednim punjenjem. Međutim, takva vožnja produžava putovanje na oko četiri sata, što mnogima nije praktično.
Povećavanjem brzine na 96 km/h, potrošnja raste, ali domet ostaje solidan, a vreme putovanja se smanjuje na nešto više od tri sata. Kada brzina dostigne 113 km/h, potrošnja dodatno raste, a domet opada na oko 400 kilometara. Ovo je brzina koja se približava onoj na koju su vozači navikli kod klasičnih automobila.
Na kraju, najveća brzina od 129 km/h donosi najviše troškove energije, što značajno smanjuje domet i zahteva učestalije punjenje baterije, iako skraćuje vreme putovanja na oko dva i po sata. Rezultati testa jasno pokazuju da brzina direktno utiče na potrošnju električne energije. Kako brzina raste, tako raste i otpor vazduha, što dodatno povećava potrošnju.
Preporučena idealna brzina za vožnju na autoputu nalazi se između 96 i 113 km/h. U tom rasponu, vozači mogu relativno brzo da stignu na svoje odredište, a da pritom ne izgube previše dometa. Takođe, važno je napomenuti da ukupno vreme putovanja ne zavisi samo od brzine, već i od učestalosti punjenja. Brža vožnja može skratiti put, ali ako je potrebno dodatno punjenje, vozač može izgubiti i pola sata ili više, što poništava dobitak u vremenu.
Izmena načina razmišljanja o vožnji se takođe primećuje. Električni automobili menjaju pristup putovanju, gde su pored brzine, važni i domet, vreme punjenja, temperatura spolja i dostupnost punjača. Zbog toga mnogi vozači biraju umeren tempo vožnje, što im omogućava da putuju opuštenije, bez stalnog razmišljanja o stanju baterije i potrebnim stanicama za punjenje.
U zaključku, vožnja sporije može doneti brojne prednosti za vozače električnih automobila. Iako putovanje može biti duže, ušteda na potrošnji i smanjen broj punjenja može značajno unaprediti iskustvo vožnje. S obzirom na sve veći broj električnih vozila na putevima, ovakvi trendovi će se verovatno nastaviti, menjajući način na koji ljudi razmišljaju o vožnji i putovanju.
