Novo istraživanje pokazuje da muškarci znatno češće koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji (AI) na poslu, dok su žene opreznije kada je u pitanju njihova upotreba. Ovo može imati ozbiljne posledice po razlike u platama između polova, upozoravaju stručnjaci.
U svetu gde kompanije intenzivno integrišu AI tehnologije, istraživanje koje su sproveli CNBC i „SurveyMonkey“ otkriva da zaposleni ne prihvataju ovu tehnologiju istim tempom. Prema podacima, skoro dve trećine žena nikada ne koristi AI alate, dok je među muškarcima taj procenat znatno manji. Muškarci se takođe češće svrstavaju u grupu „power-users“, što podrazumeva da koriste AI alate više puta dnevno.
Razlike među polovima se ne ogledaju samo u samoj upotrebi tehnologije, već i u stavovima prema njoj. Veći procenat muškaraca smatra da je veštačka inteligencija koristan alat i saradnik na radnom mestu, dok žene često izražavaju zabrinutost zbog potencijalnog gubitka posla, etičkih dilema i pouzdanosti AI sistema.
Ova razlika u prihvatanju AI može imati dalekosežne posledice, ne samo za pojedince, već i za čitavu ekonomiju. Kako AI postaje sve važnija veština na tržištu rada, oni koji je brže usvoje imaju veće šanse za napredovanje i veće plate. U tom smislu, sporije usvajanje AI alata od strane žena može dovesti do dodatnog povećanja razlike u prihodima između muškaraca i žena u budućnosti.
Stručnjaci upozoravaju da je ovo pitanje važno ne samo iz tehnološke, već i iz ekonomske perspektive. Ukoliko žene ne budu imale jednake mogućnosti za obuku i usvajanje novih tehnologija, postoji rizik da će se postojeće društvene i ekonomske razlike dodatno produbiti. Kompanije su pozvane da aktivno podstiču obuke i omogućavaju svim zaposlenima jednak pristup novim tehnologijama.
Kako bi se smanjila razlika u korišćenju AI alata, analitičari preporučuju da organizacije razviju strategije za obuku koje će obuhvatiti sve zaposlene, bez obzira na pol. Ovo bi moglo pomoći u smanjenju straha kod žena od upotrebe tehnologije i podstaći ih da se više angažuju u korišćenju AI alata.
Takođe, važno je istaknuti da se društvene norme i očekivanja prema polovima mogu značajno odraziti na način na koji se tehnologija koristi. Muškarci su često socijalizovani da budu ambiciozniji i da preuzmu rizik, dok žene mogu biti više oprezne, što može uticati na njihovu spremnost da koriste nove tehnologije. Promena ovih normi bi mogla doprineti povećanju korišćenja AI alata među ženama.
U svetlu ovih saznanja, kompanije bi trebalo da razviju politike koje će uključiti sve zaposlene i pomoći im u savladavanju veština potrebnih za korišćenje veštačke inteligencije. To ne samo da će doprineti ravnopravnosti na radnom mestu, već će takođe omogućiti kompanijama da maksimalno iskoriste potencijal novih tehnologija.
U zaključku, istraživanje jasno pokazuje da postoji značajna razlika u korišćenju AI alata između muškaraca i žena, a ova razlika može imati ozbiljne posledice po ekonomsku ravnotežu između polova. Kompanije i organizacije imaju ključnu ulogu u osiguravanju jednakih mogućnosti za sve zaposlene, kako bi se smanjile razlike i stvorilo inkluzivno radno okruženje.
