Prema Pravopisu srpskoga jezika u izdanju Matice srpske, srpski standardizovani jezik ima dva izgovora – ekavski i ijekavski, koji su ravnopravni. Ipak, postoji mnogo nedoumica vezanih za upotrebu ijekavskog izgovora u službenim kontekstima, kao što su obrazovanje, naučni radovi i pravni dokumenti. Odbor za standardizaciju srpskog jezika redovno prima pitanja o ovim temama, a mnogi su zbunjeni zbog različitih tumačenja i primene pravila.
Prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora, naglašava da se odbijanje prihvatanja dokumenata na ijekavici najčešće ne dešava iz zle namere, već zbog nedovoljnog znanja. „U Srbiji je u službenoj upotrebi srpski jezik, a to podrazumeva standardizovani oblik srpskog jezika. Pravopis jasno naglašava da su ekavski i ijekavski izgovori ravnopravni. U jednom tekstu ne možemo mešati ove izgovore, ali možemo slobodno koristiti ijekavicu u svim zvaničnim kontekstima“, objašnjava Tanasić.
On ističe da mnogi nisu svesni da veliki deo Zapadne Srbije tradicionalno govori ijekavski, što bi trebalo uzeti u obzir prilikom donošenja odluka o jeziku. Takođe, Tanasić smatra da obrazovne institucije često nemaju potrebne resurse za učenje pravilnog korišćenja jezika, što dodatno komplikuje situaciju.
Osim pitanja vezanih za izgovor, Odboru se često postavljaju i pitanja o upotrebi ćirilice. Iako su državne institucije obavezne da koriste ćirilicu, mnogi dokumenti i formulari se i dalje objavljuju na latinici. Tanasić ukazuje na to da se često koristi pojam „javna upotreba“, koji nije jasno definisan i može stvoriti dodatne nesporazume.
„U praksi postoje samo dve vrste upotrebe jezika: privatna i službena. Pojam ‘javna’ nikada nije bio objašnjen, a često se koristi kao izgovor za izbegavanje primene zakona o službenoj upotrebi jezika“, naglašava Tanasić. On smatra da bi svako ko koristi srpski jezik trebao da se služi ćirilicom, ali da su mnogi od toga odvikli.
Tanasić takođe ukazuje na istorijske okolnosti koje su dovele do smanjenja upotrebe ćirilice. „Tokom poslednjih stotinu godina, postojali su programi koji su pokušavali da odviknu Srbe od ćirilice, posebno u komunističkoj eri. Ćirilica je jedan od stubova srpskog identiteta i historijski povezuje naš narod“, smatra Tanasić.
Prema njegovim rečima, svaka institucija i pojedinac mogu doprineti jačanju upotrebe ćirilice kao značajnog dela srpske kulture i identiteta. Tanasić ističe da se svest o važnosti ćirilice vraća, posebno među mladima, koji sve više koriste ćirilicu u svakodnevnom životu.
Odbor za standardizaciju srpskog jezika osnovan je 1997. godine, kada je došlo do raskida književno-jezičkog zajedništva bivših republika Jugoslavije. Njihov cilj je da se bave pitanjima vezanim za srpski jezik i njegovu upotrebu u različitim kontekstima. Zakon o upotrebi srpskog jezika, koji je usvojen 2021. godine, pokušava da reguliše ovu problematiku, ali Tanasić ukazuje na to da su neki koncepti, poput „javne upotrebe“, i dalje nejasni.
On veruje da bi većim brojem časova srpskog jezika u obrazovnom sistemu moglo doći do razrešenja mnogih nedoumica. „Insistiramo da se izučavanje srpskog jezika uvede na fakultetima, ne samo kao studiranje, već kao učenje pravilnog jezičkog ponašanja i primene jezika u svojoj struci“, zaključuje Tanasić.
U svetlu ovih izazova, jasno je da je potrebno dodatno raditi na obrazovanju i svesti o jeziku kako bi se očuvala i unapredila upotreba srpskog jezika i ćirilice u savremenom društvu.
