Mandat predsednice tzv. države Kosovo, Vjose Osmani, ističe 4. aprila, što postavlja pitanje ko će biti njen naslednik ili naslednica. Ustav nalaže da novi predsednik ili predsednica mora biti izabran 30 dana pre isteka mandata, što znači da je vreme za izbore sve bliže. Očekivanja su velika, ali se ne zna ko će biti novi kandidat, što može dovesti do političke blokade u ovoj regiji.
Izbor predsednika samoproglašenog Kosova obavlja se u parlamentu, a potrebna je dvotrećinska većina, odnosno 80 glasova poslanika u prva dva kruga. U trećem krugu, dovoljno je 61 glas, ali uz kvorum od 80 prisutnih. Analitičar Betim Osmani naglašava da bi bilo korisno da se čuje više kandidata, kako iz opozicije, tako i iz vladajuće stranke. „Svako treba da sedi na svom mestu, ali da ima više kandidata. Ko dobije najviše, taj treba da vodi ovo društvo i ovu državu“, rekao je.
Da bi neko postao kandidat za predsednika, potrebno je 30 potpisa poslanika. Vjosa Osmani je javno izrazila želju za drugim mandatom, smatrajući da ga je zaslužila. Međutim, novinar Lazar Stević upozorava da bi, ukoliko bude kandidat iz Samoopredeljenja, moglo doći do problema u osiguranju potrebne većine, s obzirom na to da opozicija verovatno neće podržati njen izbor. On takođe naglašava da Aljbin Kurti igra na kartu nacionalizma i koristi likove iz istorije OVK, kao što je porodica Jašari, koja ima poseban značaj za Albance.
S obzirom na trenutnu političku situaciju, Pokret Samoopredeljenje, kao najveća parlamentarna stranka, još uvek nije započeo razgovore sa opozicijom o kandidatu za predsednika. S obzirom na to da su nedavne glasanja za vladu i budžet pokazala da imaju samo 66 glasova, potrebna su im još 14 glasa da bi osigurali stabilnu većinu.
Ljumir Abdidžiku iz Demokratskog saveza Kosova ističe potrebu za političkom komunikacijom među strankama. „Spreman sam da razgovaram sa celim političkim spektrom kako bismo pronašli rešenje za veoma važno pitanje predsednika, koga treba izabrati konsenzusom“, rekao je. U javnosti se spekuliše da bi Ramuš Haradinaj mogao biti kandidat, naročito nakon što je dao ostavku na mesto predsednika svoje stranke. Prema pravilima, kandidat ne može biti član nijedne stranke.
Besnik Tahiri iz Alijanse za budućnost Kosova ističe da je Haradinaj jedina ozbiljna opcija za predsednika, ali da se o tome još uvek nije razgovaralo. On naglašava važnost strategije opozicije u pogledu izbora predsednika, kako ne bi ponovili greške iz prošlosti.
Vjosa Osmani je, s druge strane, aktivna na društvenim mrežama i u medijima, tvrdeći da je radila dan i noć tokom svog mandata. Njena podrška Sjedinjenih Država, kako se smatra, može biti ključna za njen drugi mandat. Opozicija, međutim, smatra da je njen rad bio pod uticajem Aljbina Kurtija, a Stević smatra da će Kurti pažljivo razmotriti ko će biti novi predsednik kako bi očuvao svoje interese i veze sa SAD.
Istorijski gledano, podrška SAD za izbor predsednika Kosova bila je značajna, kao što je to bio slučaj sa izborom Atifete Jahjage 2011. godine. Tada je, poput sadašnje situacije, postojala nejasnoća oko kandidata, a njeno ime je predloženo od strane američkog ambasadora, što pokazuje koliko je spoljašnja politika uticala na unutrašnje odluke.
Kako se približava datum isteka mandata Vjose Osmani, politička situacija na Kosovu postaje sve napetija, a izbor novog predsednika ostaje otvoreno pitanje koje može imati dalekosežne posledice po stabilnost i budućnost regiona.
