Nemačka vlada je odbacila nedavni predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da bivši kancelar Gerhard Šreder preuzme ulogu posrednika u ratu u Ukrajini. Izvori bliski nemačkoj vladi su za britansku agenciju Rojters izjavili da ovaj predlog predstavlja „fasadnu ponudu“ i deo ruske hibridne strategije, što ukazuje na to da Berlinski zvaničnici ne veruju u njegovu ozbiljnost ili korisnost.
Gerhard Šreder, koji je kancelar Nemačke bio od 1998. do 2005. godine, poznat je srpskoj javnosti po svojoj bliskosti sa Aleksandrom Vučićem i njegovom strankom Srpska napredna stranka (SNS). Šreder je zajedno sa bivšim britanskim premijerom Tonijem Blerom jedan od najintrigantnijih zapadnih političara povezanih sa Vučićem. Tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, Šreder je bio na čelu nemačke vlade, dok je Vučić bio ministar informisanja u režimu Slobodana Miloševića.
Gerhard Fric Kurt Šreder je rođen 7. aprila 1944. godine u Hamburgu, tri dana nakon smrti svog oca koji je bio u vojsci. Pravni fakultet je završio u Getingenu, a pre nego što je postao političar, radio je kao advokat. Kancelarstvo je preuzeo od Helmuta Kola i bio je član Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), koju je neko vreme i vodio.
Šreder je poznat po tome što je više puta dolazio u Srbiju i pružao podršku Vučiću i SNS-u. Njegovo prisustvo na završnom mitingu SNS-a u aprilu 2016. godine bio je značajan trenutak jer je Vučićeva stranka tada postigla vlast na svim nivoima u Srbiji. Međutim, malo je poznato da je Šreder učestvovao i na predizbornoj konvenciji Demokratske stranke u januaru 2007. godine, kada je Boris Tadić bio na čelu stranke i predsednik Srbije. Njegova podrška Srbiji datira još od vremena Zorana Đinđića.
U decembru 2016. godine, Vučić i Šreder su dali zajednički intervju za televiziju Prva, a Šreder je nastavio da pruža podršku Vučiću tokom predsedničkih izbora 2017. godine. Tokom te kampanje, posebno je bio prisutan u Srbiji, uključujući završni predizborni skup koji se održao na godišnjicu početka NATO bombardovanja. Tada je izjavio da je tu kako bi podržao one u Srbiji koji su se opredelili za Evropu, što se pre svega odnosilo na Vučića.
Šreder je takođe prisustvovao inauguracionom balu Aleksandra Vučića u junu 2017. godine, gde se predstavljao kao specijalni izaslanik tadašnje kancelarke Angele Merkel. Njegova poslednja poseta Srbiji zabeležena je u februaru 2022. godine kada je bio u društvu Petera Špulera iz švajcarske kompanije Štadler, koja je u Srbiji prodala brze vozove.
Šreder je član nemačkih Socijaldemokrata, dok je Vučićev SNS deo Evropske narodne partije (EPP), koja okuplja stranke desnog centra. Pored političkih aktivnosti, Šreder ima poslovne veze sa ruskim naftnim kompanijama i bio je predsednik deoničara gasovoda Severni tok. Njegova podrška Putinu tokom sukoba u Ukrajini dovela je do gubitka nekih počasnih zvanja u Nemačkoj, a nemački mediji periodično izveštavaju o njegovom padu u javnom životu.
Odbijanje nemačke vlade da prihvati Šredera kao posrednika u ukrajinskom sukobu ukazuje na to da Berlin ne želi da se povezuje sa ruskim strategijama, a i da se distancira od bivših političara čija su uverenja i veze sa Rusijom postala kontroverzna. U ovom trenutku, jasno je da se Nemačka, kao ključni igrač u evropskoj politici, opredelila za jasnu liniju protiv ruskog uticaja i podržava ukrajinsku borbu za suverenitet.
