Gordana Jež Lazić, poznata književnica i kritičar, nedavno je razgovarala sa novinarima Euronews Srbija o svojim interaktivnim zbirkama poezije za decu. Njene knjige, poput „Pravopisna norma tišine“ i „Matematika slobode“, koriste igru, boje i pitanja kako bi približile učenje deci i probudile njihovu maštu. Jež Lazić ističe važnost ovakvog pristupa, smatrajući da igra predstavlja ključni element u razvoju kreativnosti i kritičkog mišljenja kod najmlađih.
U razgovoru je takođe naglasila značaj savremene književnosti i njenog uticaja na decu. Ona smatra da je važno da pisci ne samo da stvaraju dela, već i da razumeju kako se književni izraz menja kroz vreme, oslanjajući se na tradiciju velikih pisaca i pesnika koji su oblikovali književnu scenu. Jež Lazić veruje da je pisanje za decu posebno izazovno, ali istovremeno i vrlo važno, jer deca kroz književnost uče o svetu oko sebe i razvijaju svoje sposobnosti maštanja.
Jedan od ključnih aspekata o kojima je govorila jeste povezanost između refleksivne poezije i dečje poezije, koja se temelji na igri. „Kada dete odrasta, prva igra koju prihvata jeste igra mašte i uloga,“ navela je ona. Ova izjava oslikava njeno shvatanje kako deca koriste maštu da bi istražila i spoznala svet, posmatrajući ga iz perspektive koja je specifična za njihov uzrast.
Jež Lazić je uporedila dečiju igru s pesničkom distancom, navodeći da i pesnici posmatraju svet iz jedne fine distance, što im omogućava da ga interpretiraju i prenesu kroz svoje delo. „Pesnik svet posmatra sa one fine distance o kojoj je Dučić govorio — pesničke distance,“ rekla je ona. Ova paralela između deteta i pesnika osvetljava kako oboje, svako na svoj način, transformišu svet oko sebe. Dok dete koristi igru da bi obogatilo svoje iskustvo, pesnik kroz svoje delo ostavlja poruku koja bi trebala da doprinese boljem razumevanju i unapređenju sveta.
„Dete u igri mašte spoznaje svet i malo ga popravlja,“ ističe Jež Lazić. Ova ideja sugeriše da deca imaju sposobnost da vide svet u njegovom boljem izdanju, što je od suštinskog značaja za njihov razvoj. S druge strane, pesnici, prema njenim rečima, takođe imaju ulogu u preoblikovanju sveta kroz umetnost. „Pesnik, odnosno književnik, u svom delu svetu kao gledaocu vraća svet i kaže: ‘pogledaj se, nisi najlepši na svetu, nije ti to bajka, ali uz male korekcije mogao bi da budeš mnogo lepši’,“ dodala je.
Gordana Jež Lazić se, kroz svoje radove, trudi da deci pruži alate za razumevanje i kreativno izražavanje. Kroz interaktivne zbirke, ona im omogućava da se igraju i istražuju, razvijajući tako svoje sposobnosti i ljubav prema književnosti. Njene knjige ne samo da podstiču učenje, već i inspirišu decu da sanjaju i maštaju, pružajući im priliku da razviju svoj sopstveni kreativni izraz.
Ovaj pristup književnosti je posebno važan u savremenom svetu, gde se često zanemaruju potrebe i osećanja dece. Jež Lazić se zauzima za književnost koja nije samo zabavna, već i edukativna, naglašavajući da je od suštinskog značaja da se deca kroz knjige povežu sa svetom oko sebe.
Za kraj, njen rad i stavovi o književnosti za decu predstavljaju značajan doprinos kulturi i obrazovanju, jer podstiču decu da postanu aktivni učesnici u stvaranju svog sveta, kako kroz igru, tako i kroz pisanu reč. Njene knjige pružaju prostor za maštanje i istraživanje, što je u današnjem svetu od neprocenjive vrednosti.
