Četvoro astronauta misije Artemis II se vraća na Zemlju nakon uspešnog leta oko Meseca, tokom kojeg su dostigli rekordnu udaljenost od 406.778 kilometara od naše planete, obarajući prethodni rekord misije Apollo 13 iz 1970. godine. Astronauti su koristili slobodnu povratnu lunarnu putanju, koja omogućava korišćenje gravitacije Zemlje i Meseca, čime se smanjuje potreba za gorivom. Ova putanja u obliku osmice omogućila im je da se vrate ka Zemlji odmah nakon što su izašli iz Mesečeve senke.
Američki predsednik Donald Trump je pozvao astronaute tokom njihovog leta, čestitajući im na „istorijskom“ podvigu i ističući koliko su ponosni na njihovi uspesi. „Vi ste zaista pioniri modernog doba. Imate mnogo hrabrosti“, rekao je Trump, pohvalivši ovo kao prvi prelet sa posadom oko Meseca posle više od 50 godina.
Misija Artemis II predstavlja prvu NASA-ovu misiju sa ljudskom posadom ka Mesecu nakon Apollo 17 iz 1972. godine. Ova misija postavlja temelje za Artemis III, koja je planirana za sledeću godinu, kada će astronauti vežbati spajanje sa lunarim lenderima u orbiti oko Zemlje. Sletanje na Mesec, koje će izvesti dva astronauta u blizini južnog pola, planirano je za misiju Artemis IV 2028. godine.
Tokom leta, astronauti su imali priliku da zabeleže ključne trenutke misije. Prvo, oborili su rekord u udaljenosti od Zemlje, nadmašivši prethodni rekord za 6.606 kilometara. Kanadski astronaut Džeremi Hansen je izjavio da izaziva novu generaciju da prevaziđe ovaj rekord. Ova misija je pratila sličnu putanju kao Apollo 13, koja je, podseća, imala čuvenu situaciju „Hjustone, imamo problem“.
Posada je imala više od šest sati za posmatranje i dokumentovanje površine Meseca. Astronauti su komentarisali svoje zapažanja u realnom vremenu, dok su snimali slike koje će obogatiti naše razumevanje Mesečeve površine. Koristili su moćne Nikon aparate, ali i svoje iPhone telefone za spontane fotografije, očekujući da se vrate sa hiljadama snimaka, uključujući i lokacije sletanja misija Apollo 12 i Apollo 14.
Nakon obaranja rekorda, astronauti su prešli na daleku stranu Meseca, što je rezultiralo gubitkom komunikacije na oko 40 minuta. Tokom tog perioda, letelica se najviše približila Mesecu. Astronaut Kristina Koh je izrazila osećaj uzbuđenja kada su ponovo uspostavili kontakt sa Zemljom, govoreći kako je „lepo ponovo čuti Zemlju“.
Dan je započeo porukom Džima Lovela, komandanta Apollo 13, koji je snimio poruku za buđenje dva meseca pre svoje smrti. Lovel je pozdravio astronaute i podsetio ih da uživaju u pogledu. Oni su nosili svileni amblem sa misije Apollo 8, koji je Lovel poneo na Mesec, što je dodatno obogatilo njihov doživljaj.
Na emocionalnoj noti, astronauti su zatražili dozvolu da imenuju nova lunarna kratera koja su otkrili tokom misije. Predložili su imena „Integritet“ i „Kerol“, u čast supruge komandanta Rida Vajsmana, koja je preminula od raka 2020. godine. Ovaj trenutak je izazvao emocije kod astronauta, a Vajsman je bio posebno dirnut, dok su svi zajedno proslavili ovaj važan trenutak u istoriji.
Portparol NASA-e je potvrdio da će predložena imena biti prosleđena Međunarodnoj astronomskoj uniji, koja se bavi imenovanjem nebeskih tela. Ova misija je ne samo oborila rekorde, već je i otvorila vrata novim istraživačkim mogućnostima u svemiru, podsećajući nas na ljudsku hrabrost i inovativnost.
