U Briselu je nedavno predstavljen novi nacrt Izveštaja o strategiji proširenja Evropske unije, koji donosi značajne promene za države kandidate. Najvažnija novina je da će države kandidati moći da napreduju u procesu pridruživanja bez obzira na nerešena bilateralna pitanja s postojećim članicama EU. Ova promena je dočekana s optimizmom, ali se postavlja pitanje da li će sve članice Unije dati zeleno svetlo ovom nacrtu.
S obzirom na sve veće pritiske unutar Evrope za ubrzanje procesa pridruživanja, mnogi zagovornici smatraju da je potrebno da se kandidati ohrabre, dok će njihova prava u procesu ostati ograničena dok ne ispune sve potrebne reforme. Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, naglašava da EU ponovo stavlja proširenje na vrh svojih prioriteta, što je pozitivna poruka za države kandidate.
Joksimović ističe da je važno da bilateralni sporovi ne budu prepreka za integracije, jer su ovakvi problemi često usporavali procese, kao što je bio slučaj sa Severnom Makedonijom. Ona dodaje da EU pokušava da pronađe ravnotežu između stimulisanja napretka i mogućnosti zamrzavanja pregovora ukoliko dođe do nazadovanja u određenim oblastima. Ova nova strategija takođe naglašava važnost zajedničke spoljne i bezbednosne politike, posebno u svetlu trenutne geopolitičke situacije.
Marko Todorović iz Centra za evropske politike ukazuje na to da je nacrt potrebno usvojiti kao rezoluciju Evropskog parlamenta, ali naglašava da to ne znači da će postati pravno obavezujući. Ipak, to je jasna poruka drugim institucijama EU da je vreme za realizaciju ovih ideja. On takođe ukazuje na to da bi prelazak na kvalifikovano većinsko odlučivanje mogao da reši probleme sa bilateralnim sporovima koji trenutno koče proces pridruživanja.
Velike članice EU, poput Francuske, Nemačke i Italije, podržavaju ovu ideju, smatrajući da bi to omogućilo brži napredak zemalja kandidata bez blokada koje mogu nastati usled bilateralnih pitanja. Joksimović napominje da Srbija, kao i ostale kandidate, ima potencijalne prepreke u vidu članica koje bi mogle da iskoriste svoje pravo veta. Primere ovakvih blokada već smo videli, kao što su slučajevi Hrvatske i Bugarske.
U vezi sa pitanjem kako Srbija napreduje ka članstvu, Joksimović ističe da bi otvaranje Klastera 3 bilo simbolički značajno i da bi to moglo da doprinese bržem ispunjavanju zahteva koji su postavljeni na putu ka članstvu. Takođe, spominje se i mehanizam „Plan raste“, koji je usvojen od strane EU kako bi se ojačale ekonomije zemalja kandidata, uz naglasak na potrebu za bržim reformama.
Todorović dodaje da je u strategiji naglašena potreba za usaglašavanjem sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u svakoj fazi procesa. On podseća da raniji sporazumi nisu zahtevali potpunu usaglašenost pre članstva, ali se sada očekuje da će zemlje kandidate morati da se prilagode u skladu sa trenutnim bezbednosnim izazovima.
Kao zaključak, novi nacrt strategije proširenja EU predstavlja značajan korak ka bržem uključivanju država kandidata, ali ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati u svetlu unutrašnjih podela unutar EU i izazova koje postavlja geopolitička situacija. U svakom slučaju, ovo je prilika za države kandidate da ubrzaju svoj put ka članstvu, ali će im biti potrebna odlučnost i spremnost za sprovođenje potrebnih reformi.
