Zbog veštačke inteligencije i automatizovanih softverskih sistema, cene hotelskog smeštaja danas se menjaju više puta dnevno, u zavisnosti od potražnje, popunjenosti kapaciteta, pa čak i pretraga korisnika na internetu. Ovaj trend dinamičkog formiranja cena postao je sve prisutniji u industriji turizma, a stručnjaci ističu da je proces započeo pre otprilike sedam do osam godina, dok se danas koristi veštačka inteligencija za preciznije predikcije i analize.
Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA, u razgovoru za RTS, naglašava da je dinamičko formiranje cena postalo uobičajeno u hotelskoj industriji, sličan trend kao što je ranije zabeležen kod avio-kompanija. Mnogi putnici su već upoznati sa situacijom kada pretražuju avio-karte i primete da se cene menjaju iz sata u sat, što je rezultat različitih faktora kao što su potražnja, popunjenost i regulative u avio-saobraćaju.
Seničić objašnjava da kod hotela važi sličan princip. Kada je potražnja visoka, cene se povećavaju, dok se u suprotnom, kada algoritmi primete manju potražnju, cene smanjuju. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se cene mogu menjati više puta u toku dana, zavisno od trenutnih uslova na tržištu.
Stručnjak iz Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije, Aleksandar Mastilović, detaljnije objašnjava kako veštačka inteligencija funkcioniše u ovom kontekstu. On navodi da AI analizira profil potencijalnog gosta i njegove prethodne navike, kako bi kreirala pakete koji će najbolje odgovarati njegovim interesovanjima. Na primer, sistem može da prepozna da li je gost zainteresovan za pasivni ili aktivni turizam, ili da li traži dodatne sadržaje i usluge.
Cene se dinamički formiraju ne samo na osnovu trenutne potražnje, već i na osnovu datuma rezervacije i trenutne popunjenosti hotela. Takođe, veštačka inteligencija pokušava da proceni koliko dugo će kupac biti spreman da plati određenu cenu, što dodatno komplikuje proces formiranja cena.
Ovakva praksa može doneti brojne prednosti, kako za hotele, tako i za putnike. Hoteli mogu maksimizovati svoje prihode, dok putnici imaju priliku da pronađu povoljnije ponude, ukoliko su spremni da budu fleksibilni u vezi sa datumima putovanja. Ipak, ovakav sistem takođe postavlja pitanja o transparentnosti i pravednosti, s obzirom na to da se cene mogu drastično menjati u kratkom vremenskom periodu.
U svetu gde je digitalizacija sve prisutnija, jasno je da će veštačka inteligencija igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti turizma i hotelske industrije. Sa novim tehnologijama, gosti mogu očekivati personalizovanije usluge i bolje prilagođene ponude, dok hoteli nastoje da optimizuju svoje poslovanje.
U ovom kontekstu, važno je da putnici ostanu informisani o trendovima i promenama u cenama, kako bi mogli doneti najbolje odluke prilikom rezervacije smeštaja. Na taj način, mogu iskoristiti sve prednosti koje nudi moderna tehnologija, a istovremeno biti svesni potencijalnih rizika i izazova koje donosi dinamičko formiranje cena.
U zaključku, veštačka inteligencija i automatizovani sistemi su transformisali način na koji se cene hotelskog smeštaja formiraju i menjaju. Ovaj trend nije samo rezultat tehnološkog napretka, već i prilagodljivosti industrije potrebama savremenog putnika. Kako se svet turizma nastavlja razvijati, biće zanimljivo pratiti kako će se ovi trendovi dalje oblikovati i uticati na iskustvo putnika.
