Prošla akademska godina donela je brojne izazove za studentsku zajednicu, posebno u Beogradu, gde je na današnji dan obeležena godišnjica jednih od najmasovnijih studentskih protesta. Ovi protesti su u velikoj meri rezultat nezadovoljstva zbog blokada koje su uticale na nastavu i rad fakulteta. Sagovornici Euronews Srbija ističu da je ključni problem nastao kada su se blokade politizovale, što je dodatno pojačalo polarizaciju među studentima i profesorima.
Pre tačno godinu dana, studenti su okupili veliki broj ljudi na protestu u Beogradu, koji je bio izazvan padom nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Na protestu je došlo do incidenata, koji su doveli do prekida skupa, a studenti su optužili policiju za upotrebu zvučnog topa. Iako vlast demantuje ove optužbe, situacija je privukla pažnju Evropskog parlamenta.
Ubrzo nakon protesta, studenti su zahtevali raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali ti zahtevi do danas nisu ispunjeni. Dok je MUP Srbije procenio da je na protestu bilo 107.000 ljudi, mnogi smatraju da je reč o jednom od najvećih okupljanja u modernoj istoriji Srbije.
Dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, Patrik Drid, naglašava da su uspeli da održe kontinuitet rada fakulteta sve dok se blokade nisu politizovale. Drid je izjavio da su studenti isprva bili apolitični, ali je situacija postala drugačija kada su se pojavili interesi vezani za politiku.
„U decembru smo podržali studente sa logičnim zahtevima i nismo pomišljali da je to politička igra. Međutim, vremenom je postalo jasno da su neki profesori bili uključeni u blokade još pre nego što su studenti počeli sa protestima“, istakao je Drid. On je naglasio da su se studenti pre 15. marta držali zahteva, ali su kasnije počeli da se mešaju u politiku, što je izazvalo sukobe.
Drid je podelio svoje iskustvo iz vremena kada je bio zabranjen ulazak na fakultet, ističući da su tada postojali sukobi između studenata i profesora. „Moj ulaz je bio zabranjen, dok su neki od blokadera pokušavali da zabrane i ulaz drugim studentima koji su imali drugačije mišljenje“, dodao je.
Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, situacija je bila slična. Student Luka Lalošević se prisetio kako su među prvima ušli u blokadu, što je usledilo nakon napada na studente na Fakultetu dramskih umetnosti. Lalošević je primetio da su neki studenti već tada bili povezani sa političkim strankama, što je kasnije uticalo na politizaciju protesta.
„Između studenata su postojale podele, a mi smo osnovali neformalno udruženje ‘Studenti 2.0’ kako bismo ukazali na negativne posledice blokada. Sada se osećaju posledice, jer fakulteti ne funkcionišu normalno“, rekao je Lalošević.
Dok se situacija na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja stabilizovala, Lalošević je naveo da su na FPN-u i dalje prisutni problemi. „Profesori unose politiku na fakultet, mobilizuju studente i stvara se podeljenost među njima“, dodao je.
Na kraju, Drid je naglasio da se na njegovom fakultetu situacija normalizovala i da su studenti ponovo u nastavi. Ipak, izazovi ostaju, a politička atmosfera i dalje utiče na akademski život. „Uvek smo bili iskreni prema studentima, a sada kada je nastava ponovo normalna, nema sukoba“, zaključio je Drid.
Ova situacija pokazuje kako političke tenzije mogu uticati na obrazovni sistem i kako je važno da se očuva dijalog među svim stranama u procesu obrazovanja.
