Srbija je planirala da, još prošle godine, usvoji izmene Zakona o oglašavanju. Predlog zakona je usvojen od strane Vlade i dostavljen Skupštini 23. maja 2025. godine, gde se trenutno nalazi. Ključna promena koja se predlaže je ograničenje oglašavanja igara na sreću, što je izazvalo brojne rasprave i komentare u javnosti.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine ističe da na nivou Evropske unije ne postoji jedinstven akt koji reguliše ovu oblast, osim što se stavlja poseban naglasak na zaštitu dece i maloletnika. „Trend je ka restriktivnijim pravilima u oblasti oglašavanja ovih aktivnosti“, naglašava ministarstvo, ali u Srbiji se situacija ne pomera sa mrtve tačke.
U obrazloženju predloga zakona se navodi da iako je kockanje legalizovano u mnogim zemljama, ono je podložno strogim zakonodavnim ograničenjima, posebno kada je u pitanju oglašavanje. Predlog zakona je u skupštinskoj proceduri od maja prošle godine, ali još uvek nije usvojen.
Zakonska regulativa u evropskim zemljama može se podeliti u tri grupe. Prva grupa omogućava oglašavanje uz određena ograničenja, dok druga podrazumeva delimičnu zabranu oglašavanja sa strožim uslovima za oglašivače. Treća grupa obuhvata potpune zabrane oglašavanja igara na sreću.
Norveška dozvoljava oglašavanje kockanja, ali sa standardnom zabranom za maloletnike. Švedska ima sličan pristup, dok su Island i Finska delimično zabranile oglašavanje. U Danskoj je oglašavanje kockanja dozvoljeno, ali ne sme da sadrži pozive za učešće u kockanju. Letonija je, s druge strane, potpuno zabranila oglašavanje van kockarnica, što se odnosi i na internet.
Estonija takođe delimično zabranjuje oglašavanje, dok Litvanija ima opštu zabranu osim za navođenje imena kockarskih kompanija. U Poljskoj i Nemačkoj postoje delimične zabrane koje se odnose na različite oblike oglašavanja. U Češkoj, unutrašnjost kockarnica ne može da sadrži oglasne poruke, dok su u Holandiji postavljena ograničenja u vezi sa vremenom emitovanja reklama.
Belgija je jedna od prvih zemalja koja je 2023. godine uvela opštu zabranu oglašavanja kockanja, dok je u Irskoj oglašavanje takođe delimično zabranjeno. U Grčkoj, Makedoniji, Mađarskoj, Sloveniji i Crnoj Gori dozvoljeno je oglašavanje, ali uz opšte zabrane za maloletnike. U Bugarskoj su postavljena stroga ograničenja, a u Rumuniji operateri moraju da prikažu specifične informacije tokom oglasnih poruka.
U Švajcarskoj i Francuskoj, oglašavanje kockanja je dozvoljeno uz ograničenje za maloletnike, dok Austrija i Španija dopuštaju oglašavanje uz obavezne odgovorne prakse. Portugal ima delimičnu zabranu, a Italija je uvela stroga pravila koja se odnose na reklamiranje kockanja.
Kako se ističe, ubrzan razvoj igara na sreću i konkurentska borba među priređivačima doprinose povećanju oglašavanja ovih aktivnosti u medijima. Ministarstvo trgovine ukazuje na to da trenutni zakonodavni okvir nije adekvatno regulisan i da često dovodi do povećanja zavisnosti od igara na sreću.
Predložene izmene zakona predviđaju proširenje zabrane oglašavanja u štampanim medijima, dok bi se oglašavanje putem interneta i u audiovizuelnim programima zabranilo u vremenu od 6 do 23 časa, osim 15 minuta pre, za vreme i 15 minuta nakon sportskih događaja uživo. Lutrijske igre, koje se smatraju manje rizičnima, izuzete su iz ove zabrane.
Zakonske izmene još uvek nisu usvojene, ali se očekuje da će izazvati značajne promene u načinu na koji se oglašavaju igre na sreću u Srbiji. U međuvremenu, građani i stručnjaci prate razvoj situacije, nadajući se da će predložene izmene doneti efikasniju regulativu koja će zaštititi najranjivije grupe u društvu.
