Stariji ljudi često su meta prevaranata, a mnogi od njih budu prevareni da potpišu ugovore o doživotnom izdržavanju, ostavljajući svoje potomke bez nasledstva. Ova situacija se desila i jednoj beograđanki koja je za Euronews Srbija ispričala kako je njen otac sklopio takav ugovor, a ona nije imala pojma o tome, iako ga je svakodnevno obilazila.
Ova žena, koja je brinula o svom ocu i njegovom zdravlju, provodila je sate sa njim, ali nije mogla biti pored njega 24 sata dnevno zbog obaveza prema porodici. U trenutku kada je bila odsutna, njen otac je sa nepoznatim muškarcem potpisao ugovor o doživotnom izdržavanju. Ona je saznala za ovu situaciju tek nakon njegovog odlaska.
Postavlja se pitanje kako je mogla da sazna ranije o postojanju ugovora. Advokat Lazar Borozan je za Euronews Srbija pojasnio da bi, prema zakonu, takvi ugovori trebali biti upisani u katastar. „Katastar je javni registar i uvidom u njega moglo bi da se vidi da oni postoje“, rekao je advokat. Međutim, naglasio je da se to odnosi na nepokretnosti koje su upisane u katastar. Zabeležba postojanja ugovora ne može se izvršiti za imovinu koja nije upisana.
Borozan je istakao da ugovor o doživotnom izdržavanju stupa na snagu tek kada premine primalac izdržavanja. Pre toga, nije potrebno podnositi tužbu za njegovo osporavanje. Rokovi za podnošenje tužbi počinju teći kada primalac izdržavanja umre, a za određene tužbe ne postoje vremenska ograničenja.
Advokat je naveo razloge zbog kojih ugovor o doživotnom izdržavanju može da se osporava. Ako neko sumnja da je ugovor fiktivan, odnosno da je napravljen da bi se izigrala nasledna prava, može da podnese tužbu za ništavost ugovora. Takođe, zakon jasno propisuje da je ništav ugovor u kojem je davalac izdržavanja lice koje se u okviru svog zanimanja ili delatnosti staralo o primaocu izdržavanja. To su, na primer, medicinska osoblja, bolnice i slično, osim ukoliko nije prethodno dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.
Pored toga, zakon predviđa da ugovor može biti poništen ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja on nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca. To znači da ugovor može biti poništen ukoliko je davalac znao da će vrlo brzo doći do smrti primaoca izdržavanja.
Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem koji pogađa starije osobe i njihove porodice. Prevaranti često koriste ranjivost starijih ljudi da bi ih naveli na potpisivanje ugovora koji im može oduzeti imovinu. Porodice se često suočavaju s težim posledicama, gubeći ne samo imovinu, već i poverenje u sistem koji bi trebao da ih štiti.
Kako bi se sprečile ovakve prevare, važno je da stariji ljudi budu svesni svojih prava i da se konsultuju sa pravnicima pre nego što potpišu bilo kakve ugovore. Takođe, porodice bi trebale da budu uključene u odluke koje se tiču imovine njihovih starijih članova kako bi se izbegle slične situacije.
U svetlu ovih događaja, potrebna je veća edukacija kako starijih osoba, tako i njihovih porodica, o pravima i obavezama koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. Samo kroz informisanje i pravovremenu reakciju moguće je zaštititi starije ljude od prevara i osigurati da njihova imovina ostane u porodici.
