Dok se porođaj decenijama posmatrao kao iskustvo koje žena prolazi sama, ta slika se i u Srbiji postepeno menja. U nekim porodilištima, poput KBC „Dr Dragiša Mišović“, budućim majkama je omogućeno da uz sebe imaju partnera ili neku drugu blisku osobu. Ovo pravo otvara niz pitanja – od toga koliko takvo prisustvo utiče na sam tok porođaja, preko psihološke sigurnosti žene, do dugoročnih efekata na odnos roditelja i deteta.
Dr Nikola Mitić, specijalista ginekologije i akušerstva, objašnjava da se ne radi isključivo o prisustvu partnera, već o prisustvu bliske osobe. „To može biti otac deteta, ali i majka, sestra, kuma – bilo ko kome žena veruje i koga želi pored sebe. Fokus je na njenom osećaju sigurnosti“, naglašava Mitić.
U medicinskom smislu, ovakva praksa je moguća kod fizioloških porođaja, kada trudnoća protiče bez komplikacija. U tim situacijama, prisustvo bliske osobe može imati značajan efekt. „Pokazalo se da su žene uz prisustvo pratnje smirenije, manje anksiozne, sa nižim nivoom kortizola i većim lučenjem oksitocina. To direktno utiče na tok porođaja – on ide prirodnije i lakše“, objašnjava Mitić.
Jedan od ključnih efekata prisustva bliske osobe ogleda se u načinu na koji žena doživljava bol i stres. Manjak stresa znači drugačiju hormonsku kaskadu. U takvim situacijama, žene imaju viši prag bola i bolje ga tolerišu tokom porođaja. „Prisutnost nekoga kome verujete ne menja samo emocije – ona menja i fiziološki odgovor organizma“, dodaje Mitić.
Psiholog Radmila Vulić Bojović ističe da je najvažniji osećaj da žena nije sama u jednom intenzivnom i često zastrašujućem iskustvu. „Porođaj nije nikakva ‘slatka’ stvar – to je duboko fizičko, emotivno i psihološko iskustvo. Imati nekoga pored sebe u koga imate poverenje znači da ne prolazite kroz to izolovano“, kaže ona.
Ovaj osećaj zajedništva može imati dugoročan uticaj i na partnerski odnos. Postoji predrasuda da prisustvo porođaju može narušiti odnos među partnerima, ali prema iskustvu stručnjaka, dešava se upravo suprotno. „Zajednički prolazak kroz tako intenzivan događaj zapravo povezuje partnere i podiže njihov odnos na jedan novi nivo“, objašnjava Vulić Bojović.
Očevi koji prisustvuju porođaju često razvijaju snažniju emocionalnu vezu sa detetom. „Kontakt koža na kožu, taj prvi dodir – to je nešto što se ‘upisuje’ u nervni sistem deteta. Beba pamti taj osećaj sigurnosti i smirenosti. To je izuzetno važno za razvoj“, naglašava Vulić Bojović.
Ipak, prisustvo bliske osobe nije uvek moguće ni preporučljivo. Odluka zavisi pre svega od medicinske procene. U slučajevima kada postoji rizik ili mogućnost hitnog zahvata, fokus mora biti isključivo na bezbednosti majke i deteta. Mitić priznaje da je ova praksa novina za lekare, ali i izazov. „Plašio sam se kako će reagovati otac u situaciji kada dođe do komplikacija. Međutim, moje prvo iskustvo bilo je veoma pozitivno“, dodaje on.
Bitno je i da osoba koja dolazi kao pratnja bude spremna. „Imate ljude koji su gadljivi, koji ne podnose krv ili stresne situacije. Ako neko oseća da to ne može da iznese, bolje je da ne ulazi u salu“, objašnjava Vulić Bojović. Lekari potvrđuju da se dešavalo da očevi padnu u nesvest, što dodatno komplikuje situaciju.
Iako interesovanje za prisustvo bliskih osoba raste, još uvek ima mnogo žena koje ne žele pratnju. „Imam utisak da ih je i dalje više koje ne bi volele da imaju partnera uz sebe. Ali broj onih koje žele prisustvo bliske osobe raste“, kaže Mitić.
U širem kontekstu, ova promena odražava evoluciju uloge oca u savremenom društvu. Očevi danas nisu više distancirani posmatrači. Uključeni su od prvog dana – menjaju pelene, uspavljuju bebu i aktivno učestvuju u odrastanju. „Svaka ta uključenost stvara dodatnu povezanost“, ističe Vulić Bojović.
Uvođenje prisustva bliske osobe deo je šireg procesa humanizacije porođaja u Srbiji. „Težimo evropskim standardima i iz dana u dan napredujemo. Prisustvo partnera može doprineti boljem razumevanju samog procesa i smanjiti tenzije oko tema poput akušerskog nasilja“, smatra Mitić. Porođaj više nije isključivo medicinski čin, već postaje zajedničko iskustvo koje oblikuje porodicu od samog početka.
