Pre tacno dvadeset godina, u jeku pokusaja tehnoloske i institucionalne modernizacije Srbije, Majkrosoft je otvorio razvojni centar u Beogradu – peti takav u svetu, a prvi u regionu. Vest o dolasku americkog giganta u srpsku prestonicu, iako izuzetnog znacaja, tada je prosla gotovo nezapazeno u svakodnevici opterecenoj tranzicionim brigama. Iza ovog poteza stajala je politicka inicijativa i licni kontakt tadašnjeg premijera Zorana Đinđića sa Bilom Gejtsom, kao i tehnicka realizacija koju je predvodio istaknuti strucnjak – Bodin Drešević.
Kako je tada pisala Snežana Congradin za Danas, zacetke saradnje između srpske drzave i Majkrosofta treba traziti jos u poseti Zorana Đinđića sedistu kompanije u SAD, kada je Gejtsu poklonio flasu viljamovke. Tom prilikom postignut je dogovor o uvodjenju Majkrosoftovih softverskih resenja u javnu upravu, ali i izrazena zelja da se, cim se za to stvore uslovi, otvori razvojni centar u Beogradu.
Upravo se to i dogodilo 2005. godine. Iako je rec o znacajnom strateškom koraku, tadašnja javnost pokazala je slab interes za ovu vest, uprkos cinjenici da je Beograd uvrsten među svega nekoliko svetskih gradova koji imaju ovakav Majkrosoftov centar.
Na celo razvojnog centra u Beogradu postavljen je Bodin Drešević, strucnjak svetskog renomea koji je iza sebe imao 16 godina rada u Majkrosoftu u SAD. Zavrsio je Elektrotehnicki fakultet u Beogradu, a doktorirao iz oblasti vestacke inteligencije na Univerzitetu Ilinois, pod mentorstvom profesora Hansa Šmita. Akademsku karijeru nastavio je kao predavac na Univerzitetu u Mičigenu.
U Majkrosoftu je bio deo tima koji je razvijao Windows NT i Windows XP, a potpisuje i preko 25 softverskih patenata. Njegov dolazak u Beograd označio je važan povratak znanja u zemlju. Kako je tada izjavio, „razlog zbog kog je Majkrosoft otvorio centar ovde jeste i to da domaci strucnjaci ne moraju da idu u inostranstvo da bi radili vrhunski posao“.
Drešević i njegov tim u Beogradu tada su radili na razvoju Tablet PC tehnologije, posebno na softverima koji omogucavaju unos rukom pisanog teksta i njegovo prepoznavanje. Prioritet je bio razvoj softvera koji prepoznaje i srpski jezik – i cirilicu i latinicu – sto je imalo višestruki znacaj, kako za lokalnu zajednicu, tako i za pozicioniranje Srbije na tehnološkoj mapi sveta.
U javnosti se ime Bodina Dreševića danas retko pominje. Prema podacima sa strucnih mreža i izveštajima iz IT zajednice, Drešević je i dalje aktivan u oblasti softverskog inženjeringa, ali nije prisutan u javnom zivotu Srbije. O njegovom kasnijem angazmanu, ukljucujuci i eventualni nastavak rada za Majkrosoft, u domacim medijima nema ažuriranih podataka.
S druge strane, Majkrosoft razvojni centar u Beogradu danas je jedan od ključnih tehnoloskih habova u regionu, sa stotinama zaposlenih i znacajnim projektima. Njegovi temelji postavljeni su upravo 2005. godine – u vreme kada se činilo da je vizija digitalne Srbije tek daleki san.
Ovaj tekst je generisan uz pomoc vestacke inteligencije (ChatGPT-4o) i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
