Šezdesetih godina prošlog veka, jugoslovensko rukovodstvo došlo je na ideju da izgradi naftovod Adria, poznatiji kao Jadranski naftovod (JANAF). Cilj je bio da Jugoslavija, preko hrvatskog terminala Omišalj, postane ključna tačka za snabdevanje nafte zemljama centralne Evrope, kao i alternativa ruskoj Družbi. Ovim projektom, Jugoslavija bi mogla naplaćivati velike tranzitne takse, ostvariti značajan politički uticaj kroz energetiku i zauzeti važnu ulogu između Istoka i Zapada.
Planirano je izgraditi dva kraka: severni, koji bi naftu iz tankera slao u Mađarsku, Slovačku i Austriju, i istočni, koji bi naftu dovodio do rafinerija u Novom Sadu i Pančevu. Nakon skoro tri decenije pregovora, potpisivanja ugovora i raznih nesuglasica, naftovod je konačno završen krajem osamdesetih godina, nakon smrti Josipa Broza Tita. Izgrađeni su severni krak do Mađarske i Slovačke, kao i istočni krak do Novog Sada i Pančeva, dok krak do Austrije nije realizovan jer je ta zemlja odustala od projekta.
Sve do kraja osamdesetih, Srbija se naftom snabdevala baržama preko Dunava i železnicom. Danas, istočni krak naftovoda Adria snabdeva rafineriju u Pančevu, koja odatle dobija naftu za preradu, što je trenutno njen jedini pravac snabdevanja. Međutim, severni krak nije ispunio svoju osnovnu funkciju, jer je tokom raspada Jugoslavije i ratova devedesetih bio u stanju mirovanja. Nakon ratova, Mađarska i Slovačka su delimično povlačile naftu, oslanjajući se prvenstveno na rusku Družbu.
S obzirom na trenutne geopolitičke promene, ideja jugoslovenskog rukovodstva oživljava. Pritisak Evropske unije da se Evropa oslobodi ruskih energenata postaje sve jači, posebno za zemlje koje nemaju izlaz na more, kao što su Mađarska, Slovačka i Češka. EU je odobrila tim zemljama da nastave sa korišćenjem Družbe i ruske nafte. Međutim, situacija se dodatno komplikuje nakon napada na ruski naftovod Družba 27. januara, što je dovelo do smanjenja isporuka nafte Mađarskoj i Slovačkoj.
U ovom kontekstu, severni krak naftovoda Adria dobija novu važnost. Energetski analitičari smatraju da bi naftovod mogao postati jedan od najvažnijih energetskih pravaca u Evropi u narednih 10 do 15 godina. EU teži diverzifikaciji snabdevanja, dopremajući naftu iz različitih regiona, uključujući Bliski Istok, Kazahstan, Azerbejdžan, SAD i Severnu Afriku. Nafta iz ovih regiona već stiže u hrvatsku luku Omišalj.
Naftovod Adria snabdeva četiri ključne rafinerije u regionu: rafineriju Dunav u Mađarskoj, rafineriju Slovnaft u Slovačkoj, INA u Hrvatskoj i rafineriju Pančevo u Srbiji. Postoji mogućnost povećanja kapaciteta transporta prema severu, što bi omogućilo Hrvatskoj da postane ključni energetski tranzitni centar. To bi smanjilo zavisnost Mađarske i Slovačke od Rusije i pružilo Balkanu veći izbor nafte sa svetskog tržišta, čak i u vreme globalnih nestašica.
Nakon EU sankcija prema Rusiji i oštećenja Družbe, naftovod Adria ponovo je u fokusu. Mađarska i Hrvatska, odnosno MOL i JANAF, trenutno imaju nesuglasice oko kapaciteta ovog naftovoda. Godišnji kapacitet naftovoda se procenjuje između 11 i 15 miliona tona, dok MOL tvrdi da nikada nije transportovano više od 2,2 miliona tona sirove nafte. Planiraju se dugoročni testovi kapaciteta na naftovodu, koji će trajati deset meseci i biti podeljeni u više faza.
Tokom testiranja, stručnjaci će ispitivati stabilnost i efikasnost transporta u različitim uslovima. Testovi neće obuhvatiti samo kapacitet naftovoda, već i celokupni logistički lanac transporta sirove nafte. Serija testiranja uključivaće međunarodni tim, a očekuje se da će rezultati dovesti do konačne evaluacije i razjašnjenja nesuglasica oko kapaciteta naftovoda Adria do 2027. godine.
