Intenzivni razvoj Beograda nakon Prvog svetskog rata, počevši od 1919. godine, znatno je promenio fizičku i društvenu strukturu grada. Ubrzan rast urbanizacije doveo je do nestanka nekih folklornih i zanatskih elemenata, dok su drugi pretrpeli transformacije ili su se ponovo pojavili u urbanom okruženju. Promene su se najviše ogledale u načinu prodaje i distribucije hrane, pod uticajem strogih sanitarnih i higijenskih mera koje su postavljene u to vreme.
Beograd je, pre tridesetih godina 20. veka, već imao karakteristike grada bogate moderne arhitekture i savremenog načina života. U 1935. godini, građani su sa nostalgijom gledali unazad, upoređujući promene koje su se dogodile u poslednjim decenijama. Ulice su se transformisale do te mere da su stari načini života, poput ulične prodaje hrane, postali neprepoznatljivi. Na primer, prodavci školjki i salebdžije, nekada uobičajeni prizori, izumrli su u novim uslovima života.
Postavljanjem strogih sanitarnih mera, mnoge profesije su se morale prilagoditi novim pravilima. Oni koji su želeli da opstanu, morali su da otvore prodavnice i da svoje proizvode nude unutar zatvorenih prostora, što je značilo kraj ulične prodaje. Ova ekspanzija urbanog života donela je nove profesije, dok su stare nestale ili se transformisale.
Jedan od primera je seljanka iz Kumodraža, koja je i dalje nosila životne namirnice na pijacu, ali je njen izgled bio izmenjen. Seljak iz okoline Beograda takođe je pretrpeo promene; stari opanci su zamenjeni modernijim modelima, a tradicionalna nošnja je postala retkost. Devojke iz sela Slanaca su, iako su čuvale tradiciju, menjale svoj izgled, zamenjujući dukate i opanke modernim cipelama.
Osim ovih promena, prodavci kiselog mleka su potpuno nestali sa ulica, a njihove proizvode su preuzele prodavnice koje su se pridržavale novih higijenskih normi. Mlekadžije su takođe modernizovale svoje poslovanje, a mleko je raznoseno po domovima u skladu sa strogim standardima.
Nosači, koji su nekada nosili teret na leđima, postali su uniformisani i organizovani, dok su testeraši, koji su nekada koristili ručne alate, izgubili posao zbog motornih testera. Buregdžije su morale otvoriti specijalizovane prodavnice, a pismonoše su postali tačniji i efikasniji.
Promene su se osećale i među raznosačima novina, koji su ostali isti kao pre trideset godina, ali ih je bilo mnogo više zbog rasta populacije i broja novina. Na ulicama su se i dalje mogli videti šinteri, koji su se suočavali sa sve većim brojem pasa lutalica.
U ovoj tranziciji, polivači ulica su se modernizovali i postali efikasniji zahvaljujući novim vozilima. Furundžije su prestale da budu samo proizvođači hleba, dok su pijani dani zadržali svoje ime, ali su se promenili načini trgovine.
Promene su takođe zahvatile i žandarme, koji su se transformisali u ozbiljnije figure, dok su salebdžije nestale iz gradskih ulica. Prodavci purenjaka su se povukli sa prometnih trgova, ali su se i dalje mogli videti u određenim delovima grada.
Sve ove promene u Beogradu između 1905. i 1935. godine ukazuju na duboku transformaciju društvenog života i ekonomskih aktivnosti u gradu. Neki su elementi nestali zauvek, dok su se drugi prilagodili novim vremenima, čime su stvorili jedinstveni spoj tradicije i modernog života. Beograd, kao dinamičan grad, nastavlja da se razvija, a uspomene na prošlost ostaju kao svedočanstvo o njegovoj bogatoj istoriji.
