Ljudi se ljube, majmuni se ljube, a čak i polarni medvedi imaju svoje načine izražavanja ljubavi. Istraživači su nedavno rekonstruisali evolutivno poreklo ovog univerzalnog čina, otkrivajući da je poljubac „usta na usta“ evoluirao pre više od 21 milion godina. Ova praksa verovatno potiče od zajedničkog pretka ljudi i drugih velikih majmuna.
Studija, koja je objavljena u naučnom časopisu „Evolution and Human Behaviour“, sugeriše da su se neandertalci, naši najbliži drevni rođaci, takođe mogli ljubiti, a istraživači ne isključuju mogućnost da su poljupce razmenjivali ljudi i neandertalci. Naučnici su se odlučili da istraže fenomen ljubljenja jer predstavlja evolutivnu misteriju. Naime, iako nema očigledne koristi za preživljavanje ili razmnožavanje, poljubac je prisutan u mnogim ljudskim društvima i širom životinjskog carstva.
U ovoj studiji, istraživači su dokumentovali ljubljenje kod različitih vrsta, uključujući majmune, lemure, geparde, žirafe i mnoge druge. Kako bi uporedili ponašanje među vrstama, morali su da definišu poljubac na vrlo precizan i „neromantičan“ način. Poljubac je definisan kao „nenapadački, usmeren kontakt usta na usta uz određeno pomeranje usana ili usta i bez razmene hrane“.
Dr Matilda Brindl, glavna autorka studije i evolucionarna biološkinja sa Univerziteta Oksford, ističe da se ljubljenje može posmatrati kao zajednički obrazac ponašanja među ljudima, šimpanzama i bonobo majmunima. Prema njenim rečima, „najverovatnije i njihov poslednji zajednički predak to radio“. Istraživači veruju da je ljubljenje evoluiralo pre oko 21,5 miliona godina kod velikih majmuna.
U ovoj studiji takođe je primećeno ponašanje koje odgovara definiciji ljubljenja kod vukova, prerijskih pasa, polarnih medveda i čak kod albatrosa. Glavni fokus bio je na primatima, posebno na majmunima i velikim majmunima, kako bi se izgradila evolutivna slika porekla ljudskog poljupca. Naučnici su takođe došli do zaključka da su se neandertalci ljubili, što dodatno potvrđuje povezanost između ovih vrsta.
Jedno ranije istraživanje DNK-a pokazalo je da su moderni ljudi i neandertalci delili jedan oralni mikrob, što ukazuje na to da su morali razmenjivati pljuvačku stotinama hiljada godina nakon što su se dve vrste razdvojile. „To znači da su morali imati kontakt koji uključuje razmenu pljuvačke“, objašnjava dr Brindl.
Iako je studija precizirala kada je ljubljenje evoluiralo, nije uspela da odgovori na pitanje zašto. Postoji nekoliko teorija koje pokušavaju objasniti ovu pojavu. Neki naučnici veruju da je poljubac nastao iz ponašanja sličnog trebljenju vašaka kod naših predaka, dok drugi sugerišu da predstavlja intiman način procene zdravlja i kompatibilnosti partnera.
Dr Brindl se nada da će ovo istraživanje otvoriti vrata za dalja istraživanja i pronalaženje odgovora na pitanja o evoluciji ljubljenja. „Važno je da razumemo da je ovo ponašanje koje delimo sa svojim rođacima koji nisu ljudi. Treba da ga proučavamo, a ne da ga odbacujemo kao nešto blesavo samo zato što kod ljudi ima romantičnu konotaciju“, zaključila je naučnica.
U zaključku, ova studija pruža nova saznanja o evoluciji ljubljenja i njegovoj važnosti u životinjskom carstvu, kao i među ljudima. Razumevanje porekla ovog univerzalnog čina može nam pomoći da bolje shvatimo kako su se razvijali međuljudski odnosi i kako se ljubav izražava u različitim vrstama.
