Silovita erupcija podvodnog vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha’apai, koja se odigrala u januaru 2022. godine, ostavila je dubok trag u naučnoj zajednici. Ova erupcija, jedna od najsnažnijih u modernoj istoriji, izbacila je ogroman oblak pepela i gasova na visinu od gotovo 65 kilometara. Njena snaga bila je stotinama puta veća od atomskih bombi bačenih na Hirošimu, ali nedavna istraživanja sugerišu da je erupcija imala i neočekivani pozitivan efekat.
Nova studija, objavljena u časopisu Nature Communications, otkriva da je vulkan počeo da neutralizuje deo sopstvenog zagađenja. To je ukazalo na mogućnost korišćenja vulkanskih erupcija kao potencijalnog oružja u borbi protiv globalnog zagrevanja. Istraživači su analizirali sofisticirane satelitske podatke i otkrili neobičan fenomen: prisustvo formaldehida u atmosferi, gde ga obično ne bi bilo.
„Pronašli smo ogroman oblak formaldehida tamo gde mu normalno ne bi bilo mesto“, objašnjava Marten van Herpen, fizičar i koautor studije. Formaldehid se obično formira kada se metan, snažan gas sa efektom staklene bašte, uništava u atmosferi. Erupcija je, kako se procenjuje, oslobodila oko 330.000 tona metana, ali je odmah nakon toga počela da uništava oko 900 tona ovog gasa dnevno.
Naučnici veruju da su se odigrali hemijski procesi slični onima iznad Atlantskog okeana, gde se pesak iz Sahare meša s morskom solju i stvara mikroskopske čestice gvožđa. U slučaju Tonge, erupcija je u stratosferu izbacila ogromne količine slane vodene pare, što je dovelo do stvaranja atoma hlora. Hlor je reagovao s metanom i razbio ga, stvarajući formaldehid.
Satelitski sistem je pratio ovaj oblak tokom deset dana. Budući da formaldehid u atmosferi opstaje svega nekoliko sati, njegovo stalno prisustvo ukazuje na to da se proces uništavanja metana odvijao neprekidno duže od nedelju dana. Ova otkrića postavljaju metan kao „skrivenog“ neprijatelja klime, jer je njegova moć zadržavanja toplote osamdeset puta jača od ugljen-dioksida u periodu od 20 godina.
Metan je odgovoran za jednu trećinu globalnog zagrevanja, a smanjenje emisije ovog gasa postalo je prioritet u borbi protiv klimatskih promena. Dok smanjenje emisije ugljen-dioksida ostaje primarni cilj, borba protiv metana se smatra bržim rešenjem koje može direktno uticati na usporavanje rasta globalne temperature.
Ovo otkriće otvara mogućnosti za geoinženjering, gde bi naučnici mogli da ubrizgavaju čestice gvožđa u atmosferu iznad okeana, oponašajući efekat vulkanske erupcije kako bi uklonili metan direktno sa izvora. Ipak, stručnjaci za atmosfersku hemiju izražavaju ozbiljnu sumnju u vezi sa ovim pristupom. Pit Edvards sa Univerziteta u Jorku naglašava da se studija odnosi na stratosferu, dok bi ljudske intervencije bile sprovedene u troposferi, što može imati nepredviđene posledice po kvalitet vazduha i ekosisteme.
Emili Daud sa Univerziteta u Lidsu takođe ističe da predloženi hemijski proces mora proći kroz iscrpna testiranja pre nego što se primeni na globalnom nivou. „Očigledna je namera industrije da pokuša da replicira ovaj prirodni fenomen, ali to se može učiniti samo ako se dokaže da je apsolutno bezbedno i efikasno“, zaključuje Metju Džonson, profesor hemije na Univerzitetu u Kopenhagenu.
U svetlu ovih otkrića, naučnici pozivaju na oprez i dodatna istraživanja pre nego što se razmotre bilo kakve veštačke intervencije u klimatski sistem. Dok prirodne erupcije vulkana mogu pružiti neočekivane koristi u borbi protiv klimatskih promena, potrebno je pažljivo razmotriti sve potencijalne rizike i posledice koje bi mogle nastati.
