Beograd – Javni dug Srbije na kraju juna 2025. godine iznosio je 38,55 milijardi evra, što predstavlja 43,7 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ove podatke objavilo je Ministarstvo finansija, naglašavajući da je dug u odnosu na kraj prethodne godine smanjen, kao i njegovo učešće u BDP-u. Naime, 31. decembra 2024. godine javni dug iznosio je 38,87 milijardi evra i učestvovao je sa 47,2 procenta u BDP-u.
Ovo smanjenje javnog duga može se posmatrati kao pozitivan signal za ekonomsku stabilnost zemlje, s obzirom da se očekuje da će manji dug doprineti boljem kreditnom rejtingu i povoljnijim uslovima zaduživanja. Takođe, smanjenje učešća duga u BDP-u ukazuje na to da se privredna aktivnost u zemlji poboljšava, što može dovesti do većih prihoda od poreza i smanjenja deficita budžeta.
U prvoj polovini 2025. godine, deficit republičkog budžeta iznosio je 36,4 milijardi dinara, što je znatno bolje od planiranog deficita od 169,8 milijardi dinara. Ova informacija takođe dolazi iz Ministarstva finansija, koje je istaklo da su ukupni prihodi budžeta u ovom periodu iznosili 1.107,4 milijardi dinara, dok su rashodi dostigli 1.143,8 milijardi dinara.
U junu 2025. godine, budžet je ostvario suficit od 35,7 milijardi dinara. Tokom juna, ukupni prihodi iznosili su 227,5 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi predstavljali 208,4 milijardi dinara. Najveći deo ovih prihoda potiče od poreza na dodatu vrednost (PDV), koji je iznosio 82,6 milijardi dinara, dok su porezi na dobit dostigli tri milijarde dinara. S obzirom na to da je kraj juna rok za uplatu obaveza na osnovu konačnog obračuna za 2024. godinu, prihodi su se značajno povećali. Akcize su iznosile 33,4 milijarde dinara, dok su neporeski prihodi iznosili 17,1 milijardi dinara, a priliv donacija u junu iznosio je dve milijarde dinara.
Kada se analiziraju rashodi, oni su iznosili 191,9 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene dostigli su 49,8 milijardi dinara, dok su kapitalni izdaci iznosili 36,9 milijardi dinara. Takođe, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, uključujući Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalnu službu za zapošljavanje i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, iznosili su 27,3 milijarde dinara. Rashodi za robu i usluge iznosili su 18,5 milijardi dinara.
Na nivou sektora države, tokom prvih šest meseci 2025. godine, ostvaren je fiskalni deficit od 21,3 milijarde dinara, dok je primarni fiskalni suficit iznosio 66,2 milijarde dinara. Ovi podaci ukazuju na to da je uprkos deficitarnom budžetu, država uspela da ostvari suficit kada se izuzmu kamate na javni dug, što dodatno osvetljava pozitivne aspekte trenutne fiskalne politike.
Analitičari smatraju da bi ovakvi trendovi mogli da podstaknu investicije i ekonomski rast u Srbiji, jer smanjenje javnog duga i budžetskog deficita stvara povoljnije uslove za poslovanje i privlačenje stranih investicija. Pored toga, bolja fiskalna disciplina može doprineti stabilnijem ekonomskom okruženju, što je ključno za dugoročni razvoj zemlje.
Sve u svemu, ovi podaci pokazuju da Srbija nastavlja da se suočava sa izazovima, ali da istovremeno postiže napredak u upravljanju javnim finansijama. Merenje uspeha budućih ekonomskih politika biće u velikoj meri zasnovano na sposobnosti vlasti da održavaju ovaj trend, kako bi se osiguralo da se ekonomski rast nastavi i u godinama koje dolaze.
