Prema najnovijim podacima, Jadransko more se ubrzano zagreva, a salinitet vode se povećava, što se dešava znatno brže nego što su ranija klimatska predviđanja sugerisala. Ove promene su zabeležene u okviru studije koju su sproveli naučnici sa Instituta „Ruđer Bošković“ u Zagrebu i Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu. Ova istraživanja deo su međunarodnog projekta u Južnojadranskoj kotlini, koja je najdublji deo Jadranskog mora.
Rezultati pokazuju da salinitet i temperatura dubokih voda u tom regionu rastu znatno brže od očekivanog. Tokom poslednjih deset godina, temperatura mora na dubini od 1.000 metara porasla je za 0,8 stepeni Celzijusa, dok je salinitet povećan za 0,2 promila. Ove promene predstavljaju najbrže zabeležene promene u dubinama Sredozemnog mora do sada. Autori studije upozoravaju da su ovo promene koje su se prema modelima očekivale tek krajem veka, a već su postale realnost.
Jadransko more ima ključnu ulogu u regulaciji temperature celog Mediterana. U hladnim zimskim mesecima, guste hladne vode iz severnog Jadrana struje prema dnu i ulaze u dublje slojeve Mediterana, snabdevajući ih kiseonikom. Međutim, kako ističe studija, ta funkcija prirodnog „termostata“ postaje sve slabija. Jadransko more sada šalje toplije i slanije vode prema jugu, čime dodatno zagreva ceo mediteranski basen.
Naučnici su istakli da je Jadransko more pod uticajem više međusobno povezanih procesa, uključujući globalno zagrevanje, smanjen nivo padavina, smanjen dotok reka, kao i dolazak toplijih voda iz istočnog Mediterana. Istraživanja su pokazala da je do naglih promena došlo oko 2005. godine, kada su temperatura i salinitet u dubinama počeli da kontinuirano rastu. Ivica Vilibić, jedan od autora studije, naglašava da se ne radi o postepenom prilagođavanju, već o nagloj tranziciji prema novom režimu koji još uvek nije u potpunosti razumljiv.
Dok bi toplija voda mogla da bude manje gusta, povećanje saliniteta doprinosi rastu gustine, što omogućava nastavak dubokih konvektivnih procesa, ali uz smanjeni sadržaj kiseonika. Ovo može imati ozbiljne posledice po morski život. Smanjenje sadržaja kiseonika može uticati na različite vrste riba i drugih morskih organizama, što može dovesti do promena u ekosistemima i ribljim zajednicama.
Jedna od glavnih zabrinutosti naučnika je mogućnost pojave tropskih vrsta u Jadranskom moru. Ove vrste, koje su nekada bile neuobičajene u ovom regionu, sada se sve češće beleže. Ova pojava može značajno uticati na lokalne ekosisteme, kao i na ribarstvo i turizam, koji su od vitalnog značaja za ekonomiju zemalja koje okružuju Jadransko more.
Naučnici pozivaju na hitnu potrebu za daljim istraživanjima i praćenjem ovih promena kako bi se bolje razumele posledice na ekosisteme i ljudske aktivnosti. Potrebno je razviti strategije za prilagođavanje i očuvanje biodiverziteta Jadranskog mora, s obzirom na to da se očekuje da će se ovi trendovi nastaviti u budućnosti.
U svetlu ovih saznanja, jasno je da je Jadransko more u kritičnom stanju i da je od suštinske važnosti da se preduzmu koraci kako bi se očuvala njegova ekološka ravnoteža i obezbedila održivost ovih važnih resursa. Samo zajedničkim naporima naučnika, vlada i lokalnih zajednica može se nadati da će se ublažiti negativni efekti klimatskih promena na Jadransko more i njegovu biološku raznolikost.
