Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ivan Bošnjak, izrazio je optimizam povodom današnje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, na kojoj se razmatrao šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a. Kako je istakao, ovaj izveštaj potvrđuje postojanje Rezolucije 1244.
Bošnjak je naglasio da je izveštavanje od suštinskog značaja, te da se nada da će članice Saveta bezbednosti ostati principijelne kao što su bile do sada. On je ukazao na to da je očuvanje misija UNMIK-a i KFOR-a od fundamentalnog značaja za održavanje reda, mira, demokratije, kao i za teritorijalni integritet i suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji.
„Interes Srba i svih onih koji trpe posledice zakona o strancima je od ključnog značaja, posebno kada se radi o dokumentima i imovini, uključujući vozila“, dodao je Bošnjak. On je ocenio da je obraćanje ministra spoljnih poslova Marka Đurića jasno prikazalo opštu sliku položaja Srba, ali i drugih manjinskih zajednica, koje se suočavaju sa administrativnim problemima i potencijalnom asimilacijom.
Bošnjak je istakao da su ovde prisutni principi, a ne procedure, kao što to predstavljaju vlasti u Prištini. Prema njegovim rečima, sve što je drugačije, a time i drugi identiteti, se smatra nepoželjnim na Kosovu i Metohiji. On je ukazao na pritisak koji se vrši na sve koji dolaze iz centralne Srbije, uključujući i srpskog patrijarha i vernike, kao i na pripadnike drugih manjinskih zajednica kao što su Bošnjaci i Goranci. Ovi pritisci se manifestuju i kroz pokušaje onemogućavanja upotrebe jezika.
Bošnjak je podsetio da Priština planira da se pridruži Savetu Evrope, koji bi trebao da se bavi pitanjem prava manjina i visokim evropskim standardima zaštite ljudskih prava. On je ocenio da vlasti u Prištini koriste tehničke mandate kako bi stvorile novu situaciju na terenu, izbegavajući obavezu da obezbede adekvatnog predstavnika za pregovore sa Srbijom.
„Sa druge strane, primetno je da se ceo proces evropskih integracija stalno vraća na poglavlje 35, gde se traži unapređenje dijaloga. Kako to može da se desi kada nemate odgovarajućeg sagovornika? Kada se taj sagovornik pojavi, kao što je Besnik Bislimi, odbijaju bilo kakva kompromisna rešenja i postavljaju dodatne i neadekvatne uslove“, zapitao je Bošnjak.
On je istakao da Srbija kroz posvećenost miru, očuvanje prisustva Srba na Kosovu i Metohiji, i principijelnu politiku nesvrstavanja, kao i nastavak evrointegracija, čini sve što može da pomogne svom položaju i Srbima u južnoj srpskoj pokrajini. Bošnjak je naglasio da je prisustvo na ovom nivou u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija važno kako bi Srbija ponovo pokazala da tzv. Kosovo ne može postati članica UN u punom kapacitetu.
Ova izjava i stavovi Bošnjaka dolaze u vreme povećanih tenzija između Beograda i Prištine, dok se međunarodna zajednica trudi da postigne održivi mir na ovom području. Očigledno je da su pitanja prava manjina i očuvanja identiteta na Kosovu i Metohiji od ključnog značaja za stabilnost regiona, a odgovor na njih zahteva zajednički pristup svih strana.
Bošnjakov optimizam i verovanje u održanje misija UNMIK-a i KFOR-a može se smatrati signalom da Srbija i dalje teži očuvanju svojih interesa na Kosovu i Metohiji, uprkos izazovima koji se javljaju u ovom složenom političkom okruženju.
