Raspravom o izmenama izbornih zakona završeno je javno slušanje o setu tih propisa koje je ove nedelje održano u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Promene koje su prema rečima predstavnika vlasti trebale da poboljšaju izborne uslove, uskoro će biti predstavljene narodnim poslanicima. Međutim, pojedine stranke nacionalnih manjina kritikuju odredbe koje dozvoljavaju da se grupe građana nađu na glasačkom listiću kao predstavnici manje brojnih naroda. Takvo rešenje može dovesti do zloupotreba i konfuzije među biračima.
Prema trenutnim pravilima, samoregistrovane stranke nacionalnih manjina mogu da se kandiduju na izborima pod privilegovanim uslovima. One ne moraju da pređu cenzus od tri odsto, a za podnošenje kandidature ne moraju da prikupe 10.000 potpisa, već upola manje. Izmenama zakona uvodi se mogućnost da grupe građana učestvuju u političkoj trci za glasove manjinskih naroda.
Miroslav Petrašinović, predlagač zakona iz Srpske napredne stranke (SNS), naglasio je da je važno da u nazivu te liste bude jasno naznačeno za koje interese se izborna lista zalaže, kako bi se izbegle zloupotrebe i zablude birača. Pored toga, Petrašinović je istakao da je ovakva promena potrebna kako bi se omogućilo aktivnije učešće manjinskih građana u političkom životu.
Međutim, sumnje u ovakve izmene izneli su predstavnici nekoliko stranaka nacionalnih manjina. Ahmedin Škrijelj iz SDA Sandžaka postavio je pitanje kako će Republička izborna komisija (RIK) utvrditi da je osnovni cilj podnosioca kandidature zastupanje interesa pripadnika nacionalnih manjina. On je istakao da u pravnom sistemu Republike Srbije ne postoji mehanizam osim posebnog biračkog spiska koji bi mogao da reguliše ovu situaciju, te da postoji rizik od ekspanzije „fantomskih izbornih lista“ koje bi mogle biti korišćene u političke svrhe.
Slobodan Nikolić iz Ruske stranke naveo je da je registrovano između 65 i 80 manjinskih stranaka, od kojih mnoge služe zloupotrebi. On je ukazao na to da je moguće registrovati stranku pod bilo kojim imenom, što može dovesti do konfuzije među biračima.
Petrašinović je odgovorio na zabrinutosti vezane za zloupotrebe, naglasivši da postoji mogućnost odbijanja manjinske izborne liste ukoliko su njeni kandidati prepoznatljivi kao aktivni članovi drugih političkih organizacija. Tokom rasprave u parlamentu, predlog PUPS-a je bio da se pooštre kazne za sve one koji bi pokušali da izigraju pravila.
Iz opozicije su stigle kritike da sistem ide na ruku samo bošnjačkoj i mađarskoj nacionalnoj manjini, koje su najbrojnije u Srbiji. Jasminko Hadžisalihović iz Koalicije 381, Savez manjinskih stranaka, zatražio je smanjenje broja potpisa potrebnih za predaju liste, ističući da je nelogično da se od manjinskih stranaka traži 5.000 potpisa, dok se za registraciju liste traži samo 1.000.
Predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara i Stranke pravde i pomirenja nisu želeli da govore pred kamerama, ali su u više navrata naglasili da će svoje stavove izneti tokom skupštinske rasprave. U tom kontekstu, važno je napomenuti da je proces izmena zakona izazvao različite reakcije među političkim akterima, a njihov konačni ishod može značajno uticati na političku dinamiku u Srbiji, posebno u pogledu prava i zastupljenosti nacionalnih manjina.
Na kraju, javno slušanje o izmenama izbornih zakona ukazuje na kompleksnost i osetljivost pitanja vezanih za manjinske zajednice u Srbiji. S obzirom na različite interese i stavove, jasno je da će dalja rasprava o ovim izmenama biti ključna za budućnost političkog sistema i prava manjina u zemlji.
