BEOGRAD – Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da Srbija doživljava najintenzivniji period razvoja transportne infrastrukture u svojoj modernoj istoriji. Ovaj period podrazumeva izgradnju novih tunela, od kojih će neki predstavljati tehnička i logistička dostignuća od evropskog značaja.
Sofronijević je tokom uvodnog obraćanja na Konferenciji o tunelogradnji u jugoistočnoj Evropi naglasila da je u Srbiji u toku izgradnja više od 480 kilometara autoputeva i brzih puteva, dok je u pripremi izgradnja još oko 850 kilometara saobraćajnica. Ovaj ambiciozan plan ima za cilj poboljšanje saobraćajne povezanosti i unapređenje infrastrukture, što će doprineti ekonomskom razvoju zemlje.
Jedan od ključnih aspekata ovog razvoja su tuneli, koji igraju važnu ulogu u efikasnom transportu. „Trenutno na nacionalnim putevima prve kategorije u Srbiji postoji 19 tunela, ukupne dužine preko 33 kilometra. Najduži tunel u zemlji je železnički tunel Zlatibor, sa dužinom od 6.169 metara. Što se tiče drumskog saobraćaja, tunel Laz, sa približno 2.800 metara, najduži je trenutno u funkciji, dok je u izgradnji budući najduži drumski tunel Iriški venac sa projektovanom dužinom od oko 3.500 metara“, izjavila je ministarka.
Sofronijević je istakla da izgradnja tunela ne samo da poboljšava transportne kapacitete, već i doprinosi bezbednosti saobraćaja. Uslovi vožnje u tunelima su često bolji nego na otvorenim putevima, a ovakva infrastruktura omogućava brži i efikasniji transport robe i putnika. Takođe, nova saobraćajnica će smanjiti vreme putovanja između gradova i olakšati pristup turističkim atrakcijama.
Na konferenciji je takođe bilo reči o izazovima s kojima se Srbija suočava u procesu izgradnje tunela. Sofronijević je naglasila važnost korišćenja savremenih tehnologija i materijala, kao i saradnje sa međunarodnim stručnjacima. Ove inovacije će omogućiti da se izgradnja tunela odvija brže i efikasnije, uz smanjenje uticaja na životnu sredinu.
Pored tehničkih aspekata, ministarka je ukazala na značaj obuke i obrazovanja kadrova koji će raditi na ovim projektima. „Moramo osigurati da imamo stručnjake koji su obučeni za rad u ovakvim uslovima. To podrazumeva ne samo inženjere, već i radnike koji će biti uključeni u izgradnju i održavanje tunela“, naglasila je.
Sofronijević je takođe istakla da će se Srbija fokusirati na održivost i ekološke aspekte u svim fazama izgradnje. „Želimo da naši projekti budu u skladu sa evropskim standardima zaštite životne sredine. Planiramo da koristimo materijale koji su ekološki prihvatljivi i da primenjujemo metode koje minimiziraju uticaj na okolinu“, dodala je ona.
Konferencija o tunelogradnji u jugoistočnoj Evropi okupila je brojne stručnjake iz različitih oblasti, uključujući inženjering, graditeljstvo i ekologiju. Ovaj događaj pruža platformu za razmenu iskustava i znanja, kao i za identifikaciju novih mogućnosti saradnje među zemljama u regionu.
Na kraju, ministarka je izrazila optimizam u vezi sa budućnošću transportne infrastrukture u Srbiji. „Verujem da ćemo, uz podršku svih relevantnih aktera, uspeti da ostavarimo ambiciozne planove i postavimo temelje za dalji razvoj naše zemlje“, zaključila je Sofronijević.
S obzirom na sveobuhvatne planove za izgradnju i unapređenje saobraćajne infrastrukture, Srbija se pozicionira kao lider u regionu, sa ambicijom da postane ključna tačka za transport u jugoistočnoj Evropi.
