Prema analizama tržišta, dizel vozila su i dalje na vrhu po broju slučajeva vraćanja kilometraže, što ih čini privlačnom metom za prevarante. Ova vozila se najčešće koriste za duže relacije i imaju veće godišnje kilometraže, što omogućava nepoštenim prodavcima da prikažu automobile kao manje istrošene nego što jesu. U proseku, kod dizel vozila, kilometraža se vraća za desetine hiljada kilometara, što direktno utiče na njihovu tržišnu vrednost i kasnije troškove održavanja.
Stručnjaci upozoravaju da kupci često pogrešno veruju da su dizel automobili „sigurnija kupovina“ zbog robusnosti motora. Međutim, visoka kilometraža ovih vozila povećava rizik od manipulacije. Na primer, vozilo koje na prvi pogled ima pređeno 180.000 kilometara može u stvarnosti imati više od 250.000 kilometara, što može dovesti do nepredviđenih kvarova i visokih troškova popravki.
Benzinska vozila beleže manji procenat manipulacija u odnosu na dizelaše, ali i dalje nisu imuna na prevare. U proseku, kod ovih automobila, kilometraža se vraća za desetine hiljada kilometara, što može značajno promeniti procenu vrednosti i tehničkog stanja vozila. Mnogi kupci veruju da su benzinci „bezbedniji izbor“, ali podaci pokazuju da to nije uvek slučaj.
Hibridna vozila, iako ređa na tržištu, takođe pokazuju prisustvo manipulacija. Iako procenat slučajeva deluje manji, finansijski rizik ostaje ozbiljan. Čak i „mlađa“ vozila mogu imati vraćenu kilometražu, što znači da se njihovo stvarno stanje može značajno razlikovati od onoga što je navedeno u oglasu.
Električni automobili imaju najniži procenat prijavljenih manipulacija kilometražom, što stvara utisak da su najsigurnija kategorija na tržištu polovnjaka. Međutim, istraživanja pokazuju da kada do manipulacije dođe, razmere mogu biti izuzetno velike. U nekim slučajevima, kilometraža je vraćena i za oko 80.000 kilometara, što je uporedivo sa najgorim slučajevima kod dizel vozila. Kupci električnih vozila često smatraju da su „novija tehnologija“ i da samim tim nose manji rizik, što može dovesti do opuštenije kupovine i manjeg proveravanja istorije vozila.
Tržište polovnih automobila jasno pokazuje da nijedan tip pogona nije imun na manipulacije. Iako se struktura tržišta i dalje dominantno oslanja na dizel vozila, podaci pokazuju da se manipulacija kilometražom javlja kod svih tipova pogona. Prevaranti se prilagođavaju tržištu, a fokus se sve više pomera i na hibridna i električna vozila kako njihov broj raste.
Najveći problem za kupce ostaje nedovoljna transparentnost i oslanjanje na vizuelni utisak umesto na proveru istorije vozila. Vozilo sa „uverenjem“ o maloj kilometraži može biti znatno istrošenije nego što se čini, što kasnije dovodi do neplaniranih troškova i loših investicija. Stručnjaci upozoravaju da je detaljna provera istorije vozila ključni korak pre svake kupovine.
Za kupce je važno da budu oprezni i da ne veruju samo u ono što im prodavci kažu, već da se informišu o vozilu kroz relevantne izvore i servise. Takođe, preporučuje se da se pre kupovine izvrši detaljna provera istorije vozila, uključujući sve servise, prethodne vlasnike i eventualne nesreće. Samo tako mogu smanjiti rizik od prevare i osigurati da dobiju vozilo koje zaista odgovara prikazanoj kilometraži i stanju.
U svetu polovnih automobila, na kraju dana, znanje i oprez su najbolji prijatelji kupaca.
