Istraživači sa Univerziteta Purdju planiraju da posete „vizuelnu anomaliju“ u južnom Pacifiku kako bi proverili da li se radi o olupini nestalog aviona Amelije Erhart. Oni ističu da postoje „veoma jaki“ dokazi da je reč o letelici slavne avijatičarke, koja je pokušavala da postane prva žena pilot koja je obletela svet.
Amelija Erhart, zajedno sa svojim navigatorom Fredom Nunanom, nestala je 2. jula 1937. godine dok su leteli iznad Pacifika. Njihov avion, „Lockheed Electra 10E“, nikada nije pronađen, a misteriozna sudbina ovog poznatog para izazvala je brojne spekulacije i teorije tokom godina.
Godine 2020, istraživači su analizirali satelitske snimke i uočili „vizuelnu anomaliju“, poznatu kao „Taraja objekat“, koja se nalazi u laguni na ostrvu Nikumaroro, malom ostrvu u državi Kiribati. Ovo ostrvo se nalazi otprilike na pola puta između Australije i Havaja, a udaljeno je oko 640 kilometara jugoistočno od Hauland ostrva, koje je bilo planirano odredište za Erhart i Nunana.
Zanimljivo je da je taj podvodni objekat bio vidljiv na fotografijama još od 1938. godine, samo godinu dana nakon njihovog nestanka, što dodatno pojačava sumnje u njegovu vezu sa nestankom avijatičarke.
Tim istraživača iz Fondacije za istraživanje Univerziteta Purdju i Arheološkog instituta za nasleđe planira da obiđe lokaciju u novembru. Njihov plan uključuje snimanje mesta fotografijama i video zapisima, kao i korišćenje magnetometara i sonara za detaljno skeniranje objekta. Nakon toga, nameravaju da iz vode izvuku objekat kako bi pokušali da ga identifikuju.
Od nestanka Erhart i Nunana, pojavile su se brojne teorije o njihovoj sudbini. Jedna od najpoznatijih sugeriše da je Erhart sletela na Nikumaroro i da je tamo verovatno preminula. Međunarodna grupa za pronalaženje istorijskih aviona (TIGHAR) iz Pensilvanije prikupila je dokaze u korist ove teorije. Ričard Petigrju, izvršni direktor Arheološkog instituta za nasleđe, izjavio je da ekspedicija pruža priliku da se pronađe „konačni dokaz“ koji bi potvrdio ovu teoriju.
On je dodao: „Prikupili smo mnogo više satelitskih snimaka, sproveli istorijska istraživanja i pronašli druge relevantne slike. Sada idemo da pogledamo i identifikujemo objekat. Ako smo u pravu, identifikovaćemo izgubljenu Elektru. Možda grešimo, ali mislim da su dokazi zaista, zaista jaki“.
Međutim, Rik Gilespi, izvršni direktor TIGHAR-a, izrazio je sumnju u ovu teoriju, rekavši da su već istraživali tu lokaciju i da „tamo nema ničega“. Ova izjava ukazuje na to da i dalje postoji podeljenost među istraživačima u vezi sa sudbinom Erhart i Nunana.
Stiv Šulc, potpredsednik Univerziteta Purdju i pravni savetnik, biće deo tima na terenu tokom ekspedicije. On je istakao da, ukoliko se objekat identifikuje kao avion Amelije Erhart, univerzitet planira da ga transportuje nazad u SAD. Erhart je radila na Purdju univerzitetu dve godine tokom 1930-ih, a Fondacija tog univerziteta je finansirala kupovinu aviona kojim je letela. Njena namera je bila da avion vrati univerzitetu nakon završetka putovanja oko sveta.
„Uspešna identifikacija bila bi prvi korak ka ispunjenju Amelijinog originalnog plana – da Elektru vrati u Vest Lafajet nakon svog istorijskog leta“, rekao je Šulc.
Ova ekspedicija predstavlja ne samo priliku za istraživače da otkriju sudbinu jedne od najpoznatijih avijatičarki u istoriji, već i šansu da se konačno razjasne misterije koje su decenijama intrigirale javnost. Očekuje se da će njihova otkrića imati značajan uticaj na razumevanje ovog važnog dela istorije avijacije.
