Noćas u ponoć ističe rok za izbor predsednika ili predsednice tzv. države Kosovo, a situacija je još uvek nejasna. Skupštinska sednica na kojoj bi se birao predsednik nije zakazana, a nedostaju i informacije o potencijalnim kandidatima. Takođe, nije poznato da li je obezbeđena potrebna poslanička većina za izbor.
Pokret Samoopredeljenje, pod vođstvom Aljbina Kurtija, ima 57 poslanika, a uz njih još devet koalicionih poslanika, što im omogućava da predlože dva kandidata za predsednika. Za svaki od ovih kandidata potrebno je prikupiti po 30 potpisa poslanika. Premijer Kurti je izjavio: „Kada bude nešto novo, obavestićemo vas. Još nemamo rešenja, ali ćemo vas uskoro obavestiti,“ čime je dao naslutiti da se u pozadini odvijaju pregovori i konsultacije.
Međutim, bliže isteku roka za izbor predsednika, održani su sastanci sa Demokratskom partijom, koja je odmah obznanila da želi da predloži svog kandidata. U suprotnom, njihovi poslanici su poručili da neće podržati kandidata druge stranke. Pored toga, razgovori sa Demokratskim savezom Kosova, koji ima 15 poslanika, još uvek traju, što dodatno otežava situaciju.
Arberie Nagavci, šefica parlamentarne grupe Pokreta Samoopredeljenje, izjavila je da premijer Kurti čini sve što je u njegovoj moći da se izbor predsednika održi u ustavnom roku. Ona je naglasila da je izuzetno važno da se izbegne još jedan krug izbora, koji bi mogli da dovedu do dodatne političke nestabilnosti.
U javnosti se sve ređe pominje ime Vjose Osmani, koja je prethodno bila predsednica, ali to ne znači da je isključena iz trke. Umesto toga, sve više se govori o Glauku Konjufci, trenutnom ministru spoljnih poslova i bliskom saradniku Kurtija. Iz Demokratskog saveza Kosova su potvrdili da su razgovarali sa Kurtijem, ali su takođe naglasili da nisu u mogućnosti da komentarišu pojedinačne kandidature.
Besijan Mustafa, poslanik Demokratskog saveza, je rekao: „Ne mogu da govorim o pojedinačnim kandidaturama, jer za sada nemamo nijednog zvaničnog kandidata koji ima najmanje 30 potpisa. Naša poslanička grupa je jedinstvena i ujedinjena, a kada dođe do političkog dogovora, delovaćemo zajedno.“ On je takođe istakao da do sada nije postignut nikakav politički dogovor koji bi omogućio napredak u ovom procesu.
Kao što se videlo i pre formiranja vlade, razgovori između Demokratskog saveza i Kurtijeve stranke su trajali, ali do konkretnih rešenja nije došlo. Mustafa je dodao: „Ako govorimo o političkom sporazumu, to znači da se slažemo da zajedno biramo predsednika. Nijedan od ovih koraka se nije dogodio.“
Trenutno se postavljaju ključna pitanja o tome zašto dogovor oko predsednika nije postignut ranije i zašto kandidat nije neka nestranačka ličnost. Takođe, postoji i pitanje o tome kome odgovaraju vanredni izbori, a kome ne. Sa druge strane, očigledno je da Kurti, nakon što je osvojio zakonodavnu i izvršnu vlast, želi i predsedničku funkciju.
Sa istekom roka za izbor predsednika, situacija u Prištini ostaje napeta. Politička scena se suočava sa brojnim izazovima, a nedostatak dogovora između stranaka može dodatno otežati situaciju. Kako se roka bliži, sve oči su uprte u Kurtija i njegovu sposobnost da formira vladu koja će moći da izabere novog predsednika ili predsednicu, a to bi moglo imati dugoročne posledice po političku stabilnost u regionu.
