Slučaj stambene zgrade u beogradskom naselju Mirijevo postao je simbol agonije kroz koju prolaze kupci nekretnina u Srbiji. Ono što je na papiru izgledalo kao sigurna investicija u skoro završen objekat, pretvorilo se u višemesečnu borbu za egzistenciju i pravdu. Desetine ljudi, mahom mladih bračnih parova i kreditnih kupaca, danas su ispred zgrade koja nema ni ulazna vrata, ni struju, ni vodu, dok je investitor kome su poverili novac nestao.
Drama stanara u Mirijevu počela je prošle godine kada su rokovi za useljenje počeli da se probijaju, a radovi na zgradi potpuno stali. Tatjana Čopa, jedna od stanarki, ističe da je dokumentacija pri kupovini stana bila uredna, ali nedovoljna zaštita u praksi. „Svi smo kupili stanove i platili, a većina nas je trebala da se useli po ugovorima. Konkretno ja, trebalo je da se uselim 1. jula. Međutim, stanovi nisu završeni. Zgrada nije priključena na struju, vodu i kanalizaciju,“ navodi ona.
Poseban problem predstavlja to što su gotovo svi kupci podigli stambene kredite, pa sada plaćaju i ratu kredita i kiriju. Investitor, iako obavezan da plaća penale, to ignoriše. „Niko od nas nije dobio te penale… nas devetoro od 11 smo kreditni kupci i plaćamo i kiriju i kredit,“ objašnjava Čopa. Stanari su pokušali da komuniciraju sa investitorom do januara, ali bez rezultata. „Od oktobra do januara imali smo sastanke… obećavao je završetak radova… saznali smo da je prodao svoju imovinu i to je bio alarm da angažujemo advokata,“ ističe Tatjana.
Od tada, investitor prekida svaki kontakt. „Telefoni i mejlovi više nisu dostupni, a ni naši pozivi nisu bili uspešni,“ dodaje ona. Stanari strahuju da niko ne snosi odgovornost. „Agencija kaže da ne snosi odgovornost… Mi smo prepušteni sudu i advokatu,“ navodi ona. Čak i eventualno rešavanje priključaka za struju i vodu ne rešava problem jer bez investitora ne mogu da završe upis u katastar.
Pravni zastupnik stanara, advokat Vukašin Barać, ocenjuje da se radi o ozbiljnom kršenju ugovora. „U ovakvim slučajevima ne govorimo o ‘kašnjenju’, već o jasnom kršenju ugovora i ozbiljnom pravnom propustu investitora… Kupci ne smeju biti taoci neodgovornosti druge strane,“ navodi on. Barać ističe da je cilj stanara ulazak u posed i naknada štete. „Kupci imaju pravo na penale, ali i naknadu štete koja obuhvata kirije i druge troškove… slede tužbe i izvršenja,“ dodaje on.
Ipak, situacija na terenu ostaje teška. Zgrada je gotovo završena, ali bez priključaka ostaje neupotrebljiva. „Verovatno ćemo moći da uvedemo sami struju i vodu, ali to su dodatni troškovi… Iskreno se nadam da će se investitor javiti i da ćemo ući u svoje stanove,“ kaže Tatjana. Dok traje pravna borba, stanari su i dalje bez rešenja, a zgrada u Mirijevu ostaje simbol neispunjenih obećanja i finansijskog pritiska na kupce koji istovremeno plaćaju kredite i kirije.
„Ja se ne plašim… mi ćemo sa ovim ići do kraja… apsolutna je pravda na našoj strani,“ poručuje Tatjana. Advokat Barać zaključuje da kupci koji su spremni da zaštite svoja prava više nisu izuzetak, već pravilo, i da odgovornost investitora mora biti pravno sankcionisana. Dok se situacija ne reši, stanari iz Mirijeva ostaju u neizvesnosti, ali odlučni da se bore za svoja prava i pravdu.
