Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka, poznat po svojim delima koja su ga svrstala među najveće umetnike svog vremena, imao je izuzetno komplikovan i kontroverzan odnos sa svojom suprugom Verom. U ovom braku, koji se često opisuje kao pun tajni, kontrole i skandala, njih dvoje su koristili šifrovani jezik kako bi komunicirali o intimnim temama, čak i u prisustvu drugih.
Lubarda je tokom 1950-ih godina postao umetnička institucija, stavljajući sebe u red sa velikim imenima poput Salvadora Dalija i Pabla Pikasa. Njegov rad je bio prepoznat i nagrađivan na međunarodnim izložbama, gde je čak pobeđivao Dalija i Pikasa, ali u privatnom životu, situacija je bila mnogo složenija. Mnogi koji su bili bliski umetniku svedoče o kontroli koju je Vera imala nad njim. Ona je bila poznata kao jedna od najlepših žena u Beogradu, a njene „zmijske oči“ često su se pominjale kada su pričali o njenoj sposobnosti da manipuliše ljudima oko sebe.
Prema rečima Đure Lubarde, bratanaca slavnog slikara, njihov odnos bio je vrlo specifičan. Vera je često koristila francuski jezik za komunikaciju sa Petrom kada je želela da zadrži privatnost. Na primer, fraza „Tu veux pisser?“ (Hoćeš li da piškiš?) bila je deo njihovog šifrovanog jezika. Dok su spolja delovali kao glamurozni par, iznutra je Vera bila dominantna figura.
Rodbina tvrdi da je Vera kontrolisala sve aspekte Petrova života, čak i njegove odnose sa drugim ljudima. Đina Lazar, Petrova sestričina, opisuje kako je Vera bila toliko posesivna da nije dopuštala da Petar i njena majka budu nasamo. U tom kontekstu, Petar je bio veoma talentovan umetnik, ali u svom privatnom životu se suočavao sa težinom i patnjom zbog Verine dominacije.
Njihov brak doživeo je dramatičan preokret šezdesetih godina, kada se saznalo da je Vera imala aferu sa Đokom Perovićem, čovekom koji je bio povezan sa tajnom službom. Prema sećanju porodice, Vera je naglo napustila Petra, odnoseći sve iz njihove kuće. Đina objašnjava kako je došao kamion i radnici su, po Verinom naređenju, pokupili sve stvari iz doma. Petar je doživeo ozbiljan psihički slom zbog ove situacije, što je dovelo do njegovog hospitalizovanja.
Nakon Verinog odlaska, Petar je imao kratku vezu sa operskom pevačicom Lolom, ali Vera se nije lako povukla iz njegovog života. Kada je čula za tu vezu, počela je da mu se javlja, a Đoko Perović, njen ljubavnik, navodno je izvršio samoubistvo skakanjem s petog sprata. Ova tragedija dodatno je zakomplikovala situaciju između Petra i Vere, koja se, prema rečima Đine, ponovo pojavila u njegovom životu.
Petar Lubarda preminuo je 1974. godine, a uzrok njegove smrti ostaje misterija, jer su njegovi medicinski kartoni navodno izgubljeni. Postoje spekulacije da ga je Vera možda trovala, s obzirom na to koliko je bio opsednut njom. U svom životu, Petar je planirao da pokloni svoja dela Beogradu, a Vera je ispunila tu želju nakon njegove smrti, potpisujući ugovor o poklonu koji je uključivao brojne slike, crteže i deo njegovog umetničkog pribora.
Iako je muzej „Atelje Petra Lubarde“ osnovan 1983. godine, ubrzo je došlo do raskida ugovora s Verom, koja je postavljala sve strožije zahteve. Ova situacija ukazuje na složene odnose i kontroverze koje su obeležile život jednog od najvažnijih umetnika u srpskoj istoriji. Lubardin umetnički opus ostaje zapažen, ali njegov privatni život s Verom ostavlja brojne neodgovorena pitanja i misterije.
