„Ključne investicije koje vode progresu zemlje su investicije domaćeg privatnog sektora koje su u Srbiji u višegodišnjem kontinuitetu na vrlo niskom nivou. Šta treba da pomislimo o privrednom sistemu zemlje u kome domaći privrednici ne žele da investiraju? To nam jasno govori o nepovoljnom poslovnom ambijentu za koji su nadležne institucije sistema. Iste one institucije koje su, po oceni međunarodnih analitičara, u kontinuiranom rastakanju od 2014. godine“, ističe Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije, u intervjuu za Danas.
Govoreći o aktuelnim geopolitičkim dešavanjima, Šoškić naglašava da je teško proceniti ukupne ekonomske posledice rata u Persijskom zalivu dok se sukob ne okonča. „Kriza 2008. godine bila je rezultat ozbiljnih propusta u regulaciji finansijskog sistema SAD, dok su naftni šokovi iz 1973. i 1979. bili uslovljeni kartelskim ponašanjem proizvođača nafte. U trenutnoj krizi već se oseća pritisak na cene energenata i hrane, što može dovesti do rasta inflacije“, dodaje on.
Šoškić upozorava da bi rast inflacije mogao izazvati i pritisak na povećanje plata, stvarajući spiralni efekat koji bi dodatno pogoršao inflaciju. „Centralne banke će morati da primene restriktivnu monetarnu politiku kako bi sprečile ovu spiralu negativnih uticaja, što može rezultirati nižim ekonomskim rastom“, objašnjava on.
U vezi sa programom „Srbija 2030-2035“, Šoškić ga ocenjuje kao jeftinu predizbornu reklamu bez konkretne veze sa realnošću i stručnim pristupom. „Iako su javne investicije u principu dobra stvar, neophodno je razmotriti koliko one stvarno doprinose ekonomiji, posebno kada se uzmu u obzir afera i korupcija koja ih prati“, naglašava on.
Šoškić ukazuje na opadajući udeo domaćih privatnih investicija u ukupnim investicijama, što naglašava nepovoljan poslovni ambijent. „Institucije koje su ključne za privredni razvoj se urušavaju, a domaći privrednici ne žele da investiraju. Potrebno je zaustaviti velika ulaganja i sprovesti reviziju javnih projekata kako bismo zaštitili građane od mogućih korupcijskih zloupotreba“, ističe on.
Kada je reč o stranim direktnim investicijama, Šoškić naglašava da smanjenje nije nužno, posebno zbog prednosti koje donosi blizina EU. Međutim, smatra da se ove šanse propuštaju zbog slabih institucija i pogrešnog modela privlačenja stranih investicija. „Naša radna snaga više nije jeftina, a nije postala ni sposobnija, što dovodi do povlačenja stranih kompanija“, dodaje on.
Šoškić se osvrće i na rudarsku ekspanziju u Srbiji, naglašavajući potrebu za pažljivim pristupom. „Eksploatacija prirodnih resursa mora doneti koristi lokalnom stanovništvu, a ne samo stranim kompanijama. Potrebna je javna rasprava o ovim pitanjima“, poručuje on.
Pitanje odnosa vlasti prema univerzitetima i obrazovanju takođe dolazi do izražaja. Šoškić smatra da je neophodno jačati univerzitete i omogućiti im da odigraju ključnu ulogu u razvoju društva. „Znanje je osnovna razvojna poluga, a obrazovanje stanovništva je ključno za konkurentnost privrede“, naglašava on.
Na kraju, Šoškić izražava zabrinutost zbog trenutnog stanja u Srbiji, ukazujući na rast socijalnih razlika, javnog duga i korupcije. „Bez solidnog razvoja institucija i obrazovanja, Srbija ne može ostvariti održiv ekonomski napredak“, zaključuje on.
