U Zemunu, na drugom spratu jedne zgrade, zabeležena je fotografija džinovskog stršljena koji je gotovo uleteo u stan, izazivajući strah i uznemirenje među stanarima. Proleće donosi opasne insekte, a građani su u strahu od mogućih ujeda. Vladica Stanković, poznati hvatač zmija i stršljenova, objašnjava trenutnu situaciju i potencijalne opasnosti koje nosi jedan jedini ubod stršljena.
Na fotografiji se može primetiti kako se stršljen zakačio na mrežicu od prozora, što je zapravo spasilo ukućane od mogućih napada. Stanković naglašava da je proces formiranja novih gnezda već u punom jeku, što ne bi trebalo da iznenadi nikoga. „Matica je odavno izašla iz svoje hibernacije i sada počinje da formira svoje leglo. U ovoj prvoj fazi, ona ima ulogu i matice i radilice – sama polaže jaja i hrani svoje larve nektarom i sitnim insektima u krugu od dva i po kilometra“, objašnjava Stanković.
Iz tih prvih larvi izlećeće se uglavnom ženke, dok će tek poneki mužjak (trut) doći na svet. Čim mladi stršljeni odrastu, preuzimaju sve poslove: postaju hranitelji, čuvari i izviđači. U tom trenutku, matica prestaje da leti i njena jedina uloga postaje polaganje jaja. U zavisnosti od temperature, jedno društvo može da broji od 400 do 1.000 jedinki u svom vrhuncu tokom avgusta i septembra.
Gnezdo stršljena predstavlja inženjersko čudo, napravljeno od stopljenog drveta. „Matica žvaće sitne komadiće drveta i od te pulpe stvara savršeno klimatizovano gnezdo. Unutar tog umetničkog dela temperatura je uvek tačno 31 stepen i nikada se ne pregreva“, ističe Stanković.
Iako su stršljeni uvek opasni, oni imaju stroga pravila ponašanja. „Ako ih ne ugrožavate, oni vas neće napasti. Problem nastaje kada osete pretnju po svoje gnezdo“, upozorava Stanković. Ovi insekti imaju stražare i izviđače koji neprekidno motre na okolinu. U slučaju opasnosti, stršljen koji ubode ispušta feromon, što je signal za čitavu koloniju da krene u masovni napad.
Ubod stršljena može izazvati anafilaktički šok i teške alergijske reakcije. Stanković ističe da nekada jedan ubod može biti smrtonosan, dok u drugim slučajevima čovek može preživeti i deset uboda. Sve zavisi od organizma i mesta uboda, jer ako je otrov ubrizgan u meko tkivo ili direktno u arteriju, posledice mogu biti različite.
Pri ubodu dolazi do naglog pada krvnog pritiska, manjka kiseonika i opasnog sužavanja krvnih sudova. Zato je prva pomoć ključna. „Stršljeni su mnogo opasniji od zmija! Ako vas ubode, odmah morate uzeti lek za alergiju, kao što su Presing, Erius ili Pronizon, i što pre se uputiti u prvu zdravstvenu ustanovu. Važno je da lek ne pijete sa vodom, već da ga odmah sažvaćete“, savetuje Stanković. Na taj način, lek brže ulazi u organizam, širi krvne sudove i obezbeđuje dovoljno kiseonika do dolaska do lekara.
S obzirom na sve ove informacije, građani se pozivaju na oprez i svesnost kada su u blizini gnezda stršljena, kako bi se izbegle potencijalno opasne situacije. U vreme kada priroda ponovo oživljava, važno je pojačati svest o ovim insektima i njihovim ponašanjem, kako bi se zaštitili i sebi i drugima.
