Vršiteljka dužnosti kosovske predsednice Aljbuljena Hadžiju izjavila je da su zaključna zapažanja Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije (CERD) prema Srbiji „potvrda zabrinutosti“ koje su Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kao i kosovske institucije, iznosili tokom godina. Hadžiju je naglasila da je Skupština Kosova, usvajanjem rezolucije 24. aprila 2026. godine, tretirala ovo pitanje kao „državnu odgovornost“, što je prenela agencija KoSSev.
Prema njenim rečima, nalaz CERD-a dodatno naglašava ovu odgovornost i usmerava je na međunarodne institucije. Ona je ukazala na to da „pasivizacija adresa“ predstavlja oblik diskriminacije i ugrožava pravni status građana, jer im se uskraćuju osnovni dokumenti i pravna sigurnost. Hadžiju je pozvala međunarodne partnere, uključujući mehanizme UN-a, Evropsku uniju, OEBS i Savet Evrope, da ovo pitanje shvate kao prioritet i zahtevaju od Srbije da u potpunosti primeni preporuke CERD-a.
Ona je dodala da prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi ne smeju biti zapostavljena u izveštajima, već treba da budu deo političkog dijaloga i međunarodnog nadzora, kao i procesa koji se bave vladavinom prava i pravima manjina.
Iako Hadžiju nije konkretizovala na koji izveštaj se tačno poziva, na sajtu CERD-a je 4. maja objavljen izveštaj koji se bavi Srbijom, ali i drugim državama, uključujući Burkinu Faso, Kubu, Kipar, Sloveniju i Uzbekistan. Komitet je izrazio zabrinutost zbog nedovoljnog prijavljivanja incidenata rasne diskriminacije i govora mržnje, uz napomenu da žrtve nemaju dovoljno poverenja u organe za sprovođenje zakona. Takođe, navedeno je da postoje nedostaci u antidiskriminatornom okviru Srbije, uz širenje rasističkog govora mržnje i negativnih stereotipa o etničkim manjinama u medijima i na društvenim mrežama.
Komitet je zatražio od Srbije da ojača mere za borbu protiv rasne diskriminacije, što uključuje efikasno sprovođenje pravnog okvira i javno osuđivanje govora mržnje. CERD ne prati samo države koje su navedene u ovom izveštaju, već i druge zemlje koje su ratifikovale konvenciju. Sve države koje su pristupile konvenciji obavezne su da periodično podnose izveštaje, koji se razmatraju u okviru rada Komiteta.
Godinama se nastoje internacionalizovati pitanja položaja Albanaca na jugu Srbije. Od oružane pobune OVPMB do današnjih dana, ovo pitanje je stalno prisutno. Albanski predstavnici su više puta pisali i boravili u američkoj prestonici, kao i u evropskim institucijama, ukazujući na diskriminaciju albanskog naroda, pri čemu je pasivizacija adresa jedan od ključnih problema.
U američkom Kongresu je trenutno u proceduri nacrt zakona pod nazivom „Presevo Valley Discrimination Assessment Act“, koji zahteva izradu detaljnog izveštaja o položaju Albanaca u Preševskoj dolini. Predlog je podnet od strane kongresmena Keitha Selfa i već je usvojen na Odboru za spoljne poslove. Ovaj zakon se fokusira na probleme kao što su pasivizacija adresa, upotreba albanskog jezika u institucijama i diskriminacija u obrazovanju.
Albanski predstavnici sa juga Srbije povezuju pitanje svog položaja sa principom reciprociteta u ostvarivanju prava Srba na Kosovu. Oni pozivaju da se ovo pitanje uključi u briselski dijalog, ali do sada bez uspeha. Takođe, Albanci koji žive u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa imaju redovnu budžetsku liniju u godišnjim budžetima kosovske vlade, čija se sredstva povećavaju iz godine u godinu.
Vladine institucije u Prištini redovno izdvajaju sredstva za srpske Albance, a novac se distribuira kroz Albanski nacionalni savet. Međutim, predstavnici vlasti i medija u Prištini gotovo nikada ne priznaju ove opštine kao deo Srbije, već koriste termine poput „Dolina“ ili „Albanci iz Doline“.
S druge strane, srpske vlasti odbacuju sve navode o diskriminaciji, ističući da su prava svih građana zaštićena.
