Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru ove godine zabeležila je blago smanjenje od 0,3% u odnosu na isti mesec prošle godine. U ovom kontekstu, prerađivačka industrija je jedini sektor koji je ostvario rast, i to od 1,2%. Ostala dva sektora, rudarstvo i snabdevanje električnom energijom, zabeležila su pad, pri čemu je rudarstvo opalo za čak 9%, dok je proizvodnja i snabdevanje električnom energijom smanjeno za 1,6%.
Iako se prerađivačka industrija suočava s izazovima poslednjih šest meseci, posebno nakon uvođenja sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva, proizvodnja modela „Grande Pande“ uspela je da privremeno stabilizuje sektor u februaru. Autori časopisa MAT ističu da su još u novembru prošle godine upozoravali na rizike u prerađivačkom sektoru, posebno zbog problema u radu rafinerije NIS-a.
Pad prerađivačke industrije bio je izražen u prethodnim mesecima: u novembru je zabeležen pad od 3,7%, u decembru 8,3%, dok je januar 2026. doneo najizraženiji pad od 12,4%. Međutim, februar je doneo pozitivne vesti, jer je prerađivačka industrija ostvarila rast od 1,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine, zahvaljujući značajnom porastu u proizvodnji motornih vozila i prikolica, koja je porasla za 45,5%. Ovaj rast se može pripisati uspešnoj proizvodnji modela „Grande Panda“ u Kragujevcu.
Iako je februar doneo pozitivan trend, izazovi prerađivačkoj industriji i dalje ostaju. Autori časopisa MAT upozoravaju da bi trenutni oporavak mogao biti kratkog daha, jer su ključni problemi, kao što su otežan rad rafinerije u Pančevu i slaba industrijska aktivnost u mnogim evropskim zemljama, i dalje prisutni. Evropske države, naročito Nemačka i Italija, predstavljaju važan deo spoljnotrgovinskih partnera Srbije, što dodatno naglašava značaj stabilnosti u ovim zemljama.
Aktivnost u evrozoni, prema procenama autora MAT-a, nalazi se u svojevrsnoj „hibernaciji“. Ključni pokazatelji, kao što su PMI, ESI i novi narudžbine, ostaju većinom negativni. Dodatno, podaci nemačkog IFO instituta ukazuju na pogoršanje poslovne klime u martu, što je najniži nivo od februara 2025. godine. Upozorava se da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla dodatno pogoršati situaciju.
Sa rastom geopolitičkih napetosti, posebno vezano za sukob u Iranu, postoji rizik od povećanja cena energenata i neizvesnosti koja bi mogla dodatno smanjiti poverenje preduzeća i potrošača, što bi dovelo do daljeg pada industrijske aktivnosti u evrozoni. Nemačka, kao najveća industrijska sila, suočava se sa padom narudžbina, dok istovremeno raste pritisak zbog povećanja troškova energije, plata i sirovina. Ova situacija ima direktan uticaj na tržište rada, gde stopa nezaposlenosti trenutno iznosi 6,6%, što je najviši nivo u poslednjih 12 godina.
Autori časopisa MAT naglašavaju da Nemačka strahuje da bi trenutni pad profita mogao dovesti do trajne erozije kapaciteta. Ukoliko se investicije odlažu i stručnjaci napuštaju zemlju, oporavak bi mogao biti težak čak i kada se situacija na tržištu poboljša. Kao najveća ekonomija EU, Nemačka ima ključnu ulogu u evropskoj industriji, i ako njen sektor doživi ozbiljne probleme, cela evropska industrija, uključujući izvoz i uvoz, mogli bi biti pogođeni.
U svetlu ovih izazova, prerađivačka industrija u Srbiji mora ostati oprezna i pažljivo pratiti promene na međunarodnom tržištu kako bi se prilagodila i održala konkurentnost. Pratite nas na našim društvenim mrežama i pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
