Nikola Todorović, novinar rubrike društvo i Beograd, izveštava o iznenađujućim klimatskim promenama koje utiču na početak proleća u Beogradu. Analize pokazuju da prolećne temperature u Beogradu prosečno počinju već 22. februara, što je gotovo mesec dana pre kalendarskog početka proleća, koji zvanično pada na 20. mart. Tokom poslednjih 65 godina, proleće je čak pet puta započelo u januaru, a svi ti slučajevi su se desili nakon 1991. godine.
Prema Astronomskom društvu „Ruđer Bošković“, proleće je ove godine zvanično stiglo tačno u 15 sati i 46 minuta 20. marta. Međutim, usled natprosečno toplog vremena, mnogi Beograđani su već otvorili sezonu sladoleda i uživali u prvim kafićima na otvorenom. Stručnjaci ukazuju na činjenicu da se prolećno vreme sve više odvija ranije nego što je to bilo uobičajeno, a ovo je posledica klimatskih promena.
Nova analiza, koju je sprovela organizacija Klima101 u saradnji sa stručnjacima sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta, otkriva dramatične promene u klimatskim uslovima u Beogradu. U poslednjih deset godina, proleće u Beogradu u proseku stiže 22. februara, što ukazuje na to da se priroda budi skoro mesec dana ranije nego što bi to kalendar sugerisao. Istraživači su uporedili temperature iz perioda od 1961. do 1990. godine i otkrili da je tada „normalna“ temperatura za dolazak proleća iznosila 8,8 stepeni Celzijusa. S obzirom na to da se sada beleže temperature koje su ranije dostizane, situacija je alarmantna.
U poslednjih 65 godina, proleće u Beogradu je pet puta počelo u januaru, a sve te godine su se desile od 1991. godine naovamo. U ovom istraživanju, najraniji dolazak proleća zabeležen je 12. januara 1991. godine, dok je poslednji put to bilo 30. januara 2025. godine. Nasuprot tome, Beograđani su najduže čekali na proleće u godinama kada je dolazak bio zabeležen 19. aprila 1962. godine.
Promene u klimatskim uslovima donose i određene rizike. Naime, toplotni udari uzrokuju da voćke cvetaju ranije, što ih čini podložnim kasnim prolećnim mrazevima. Ova opasnost može znatno smanjiti prinos u voćnjacima, posebno kod kajsija, breskvi, jagoda i ribizli. Pored toga, ranije proleće donosi i raniji početak sezone alergija, kao i povećan rizik od požara na otvorenom. Životinje takođe trpe posledice, jer se ptice selice vraćaju sa „zimovanja“ pre nego što su obezbeđene dovoljne zalihe hrane.
Iako mnogi uživaju u ranijem dolasku toplijeg vremena, ekolozi i meteorolozi upozoravaju na ozbiljne posledice koje ova pojava može imati. Promene se ne ogledaju samo u ranijem proleću, već i u produženju letnje sezone. Analize pokazuju da se danas u Srbiji beleži čak 25 letnjih dana više nego pre, što produžava letnju sezonu za skoro mesec dana.
U svetlu svih ovih informacija, čini se da čak ni najveći skeptici više ne mogu ignorisati signale klimatskih promena u Srbiji. Dok se pripremamo za dolazak proleća, važno je razmišljati o posledicama koje ove promene donose za prirodu, poljoprivredu i zdravlje ljudi. Klimatske promene su postale realnost sa kojom se moramo suočiti, a prilagođavanje novim uslovima postaje sve hitnije.
