Delovalo je da će ova godina, nakon tri teške, biti uspešna za poljoprivredu. Ipak, prolećna suša, koja je već pogodila sever Bačke, juče je dodatno pogoršana gradom koji je zahvatio delove Bačke i Srema. Poljoprivrednici iz ovih oblasti izveštavaju o ozbiljnim štetama, a prema nekim tvrdnjama, u određenim delovima, šteta je kompletna.
Marko Gabrić iz Starog Žednika kod Subotice naglašava da je u jednom delu atara šteta dostigla čak 100 procenata. „Žito, uljana repica, mak, ječam… sve je uništeno. Ostala je samo slama i pokoje zrno, a za dve nedelje trebalo je da počnemo sa berbom pšenice“, objašnjava Gabrić, koji beleži gubitak od oko 30.000 evra, ali dodaje da srećom nisu sve parcele koje obrađuje pogođene gradom. „Nekome je čitava proizvodnja uništena na delu gde je pao grad. Neće imati od čega da žive“, upozorava on, dodajući da je član Udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Subotice.
Posebno pogođeno područje je potez od Žednika do Malog Beograda prema Bačkoj Topoli, gde su lokalni poljoprivrednici izjavili da je led bio veličine oraha. Gabrić ističe da postoji mala šansa da se kukuruz spasi, ali da je sada kasno za presejavanje, a pitanje je i da li će biti dodatnih padavina u narednim mesecima.
Prema rečima Z. V. iz Karađorđeva, šteta na suncokretu iznosi između 40 i 60 procenata, dok su stabljike polomljene i nema im spasa. „Gadno su stradali i kukuruz i ječam, ali sa suncokretom je katastrofa. Zelena pšenica možda može da se oporavi“, dodaje ovaj poljoprivrednik. Nažalost, većina poljoprivrednika koji obrađuju stotine hektara nisu osigurani, a Z. V. ukazuje na to da u njihovom kraju osiguranje useva nije popularno zbog loših iskustava.
„Imamo loša iskustva s osiguranjem“, naglašava Z. V., dok Marko Gabrić dodaje da su poljoprivrednici prestali da se osiguravaju jer u poslednjih deset godina nije bilo grada na tom području. „Postoji nepoverenje prema osiguravajućim kućama. Šteta se loše procenjuje, a cena osiguranja je visoka kada se ništa ne desi. Naravno, kada se desi ovakva situacija, onda cena nije visoka“, objašnjava Gabrić.
Sever Bačke je već pretrpeo sušu ovog proleća, što je četvrta godina zaredom. „Na bačkotopolskom jezeru je nivo vode dva metra manji nego pre nekoliko godina“, upozorava on. Na pitanje da li očekuju pomoć opštine ili države, odgovor je odričan. „Kao udruženje ćemo poslati upit opštini da vidimo da li možemo da očekujemo neku pomoć. Ali sve ove godine država ne prepoznaje sušu, pa ne znam šta bi prepoznali grad“, ističe Gabrić.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) pozvala je pokrajinsku vladu da hitno proglasi vanredno stanje na severu Bačke i drugim delovima Vojvodine koji su pretrpeli štetu. „Zahtevamo momentalni izlazak komisija za procenu štete na teren i isplatu stopostotne odštete za uništene poljoprivredne površine“, apelovala je ta stranka.
Agroekonomista Žarko Galetin naglašava da od vremenskih nepogoda nema odbrane i da je jedini način finansijski zaštititi proizvođače osiguranjem. „Ne možete predvideti vremenske nepogode, a protivgradni sistemi nisu pouzdani. Jedini pravi način zaštite su osiguranje useva“, zaključuje Galetin.
U ovakvim slučajevima, iako lokalne nepogode prouzrokuju ogromne štete za pojedine poljoprivrednike, one neće uticati značajno na ukupan rod. „Ova kiša je dobrodošla svim usevima, posebno pšenici koja je u fazi nalivanja zrna. Sada bi najbolje bilo da se vreme stabilizuje do kraja juna kako bi pšenica sazrela“, dodaje on.
