Goldštajn je izjavio da su partizani, uprkos greškama koje su pravili tokom Drugog svetskog rata, bili na pravoj strani istorije. On je naglasio da je Nezavisna Država Hrvatska (NDH) predstavljala zločinački režim koji je počinio brojne zločine protiv čovečnosti, uključujući genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima.
U razgovoru sa novinarima, Goldštajn je rekao da je važno razumeti kontekst u kojem su partizani delovali. „Njihovi ciljevi su bili oslobođenje od fašizma i borba protiv tiranije. Iako su se dešavale greške i gubici, njihova borba je bila pravedna“, rekao je Goldštajn.
On je ukazao na to da je NDH bila uspostavljena uz podršku nacističke Nemačke i da su njeni lideri sprovodili politiku etničkog čišćenja. „NDH je bila jedan od najzločinačkih režima u Evropi tog vremena. Ne možemo zaboraviti strahote koje su se desile“, dodao je Goldštajn.
Kao istoričar, Goldštajn se bavi istraživanjem ovih tema već dugi niz godina. Njegova dela su često izazivala polemike u javnosti, ali on se ne boji da iznese svoja stanovišta. „Istina je često bolna, ali je potrebno suočiti se sa njom, kako bismo mogli napredovati kao društvo“, istakao je.
U poslednje vreme, postoji sve veći interes za teme vezane za Drugi svetski rat i njegovu ostavštinu. Mnogi ljudi se pitaju kako da se suoče sa prošlošću i kako da razumeju složene odnose između različitih etničkih grupa na Balkanu. Goldštajn smatra da je obrazovanje ključno za razumevanje ovih pitanja.
„Svi moramo učiti iz prošlosti, kako bismo izbegli ponavljanje istih grešaka. To uključuje i priznanje grešaka koje su učinili partizani, ali i osudu zločina koje je počinila NDH“, rekao je Goldštajn.
On takođe naglašava da je važno da se svi glasovi čuju u ovoj debati. „Ne smemo zaboraviti žrtve koje su stradale, ali moramo i dalje da radimo na pomirenju i razumevanju. To je jedini način da izgradimo bolju budućnost“, dodao je.
Goldštajnova izjava dolazi u trenutku kada se u Hrvatskoj sve više raspravlja o ulozi partizana i ustaša u istoriji zemlje. Postoji razlika u percepciji ovih grupa, a mnogi se bore da redefinišu sopstveni identitet kroz prizmu prošlosti.
Neki istoričari i javni intelektualci smatraju da je važno da se ovi događaji proučavaju sa razumevanjem i empatijom, dok drugi naglašavaju potrebu za strožim pristupom i osudom zločina. „Svi moramo raditi na tome da izgradimo društvo koje poštuje ljudska prava i dostojanstvo svih ljudi, bez obzira na njihovu etničku pripadnost“, zaključio je Goldštajn.
Ova debata o istoriji i njenim posljedicama osvetljava duboke podele u društvu, ali i potencijal za pomirenje. Goldštajn veruje da je važno da se svi angažuju u ovoj diskusiji i da se čuju različiti glasovi. „Samo kroz dijalog možemo napredovati. To je ključ za razumevanje i mir“, rekao je Goldštajn, pozivajući sve da se uključe u razgovor o prošlosti i njenom uticaju na sadašnjost.
U svetu koji se suočava s brojnim izazovima, lekcije iz prošlosti mogu biti izuzetno važne. Goldštajnova poruka je jasna: suočavanje s istinom, bez obzira na to koliko ona može biti bolna, predstavlja put ka izgradnji pravednijeg i humanijeg društva.
