Božidarka Frajt, poznata jugoslovenska glumica, preživela je strahote Drugog svetskog rata kao dvogodišnje dete u koncentracionom logoru „Sisak“. Njena sudbina je bila obeležena tragedijom, jer je njena majka, Vida Grublješić, streljana od strane ustaša u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH). Božidarka je saznala istinu o svom poreklu tek u 36. godini, što je dodatno podvuklo težinu njene životne priče.
Božidarka je rođena 11. novembra 1940. godine u selu Velika Žuljevica kod Novog Grada. U najranijem uzrastu, tokom kozaračke ofanzive 1942. godine, izgubila je oboje roditelja. U trenutku kada su joj ustaše ubile majku, njen otac Bogdan se borio i nažalost poginuo. Kao rezultat tih strašnih događaja, Božidarka je završila u logoru za srpsku decu, gde je provela svoje najranije godine, bez svesti o svom identitetu i poreklu.
U logoru „Sisak“, Božidarka je imala sreću da je spasi Diana Budisavljević, humanitarka koja je tokom rata spasila više od 15.000 dece iz ustaških logora. Nakon što je spašena, Božidarka je usvojena od strane Stjepana i Katarine Frajt, koji su joj dali svoje prezime i pružili dom. Ova nova porodica je za nju bila sve, ali nikada nije znala istinu o svom pravom identitetu.
Tek kada je Božidarka u 36. godini pronašla svoju tetku Daru, saznala je istinu o svom poreklu. Dara je, kao prvoborac sa Kozare, radila u bolnici u Bjelovaru i čula je priču o ženi iz njenog sela koja je streljana, a kojoj je oduzeta ćerka. Kada je shvatila da je reč o njenoj sestri Vidi, počela je da traži Božidarku. Tragala je za njom sve dok nije videla njenu sliku u filmu i prepoznala da je to lepa glumica koju je gledala na televiziji.
Godine 1976. bila je to trenutak kada je Božidarka konačno saznala istinu o svom poreklu. Njena tetka Dara joj je ispričala kako je njena majka streljana i kako je ona, kao mala devojčica, završila u logoru. Ova saznanja su bila bolna i šokantna, ali su takođe otvorila vrata za ponovo otkrivanje svoje porodice i identiteta.
Božidarka nije često govorila o ovom teškom delu svog života, ali je nekoliko puta istakla svoju zahvalnost prema porodici Frajt. U jednom od svojih retkih intervjua, rekla je: „Tim ljudima sam beskrajno zahvalna. Uzeli su me kao dete sa četiri godine. Sećam se prve haljine koju su mi obukli i sećam se da nisam imala kosu.“ Ove rečenice oslikavaju njenu zahvalnost i emocionalnu povezanost sa roditeljima koji su je usvojili.
Danas Božidarka živi u Zagrebu, a njena ćerka Bojana Gregorić je takođe poznata hrvatska glumica. Njena priča je simbol ljudske otpornosti i snage, ali i podsećanje na teške trenutke iz prošlosti koji su oblikovali njen život. Kroz svoja dela, Božidarka je ostavila neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kinematografiji, a njen životni put je inspiracija mnogima.
Božidarka Frajt je tako ne samo umetnica koja je obeležila vreme u kojem je živela, već i svedok istorije koja nas podseća na važnost sećanja na prošlost i snagu ljudi da prevaziđu najveće izazove. Njena priča ostaje važna i relevantna, pozivajući nas da se setimo nepravdi koje su se dogodile i da cenimo život i identitet koji imamo.
