Glumac Borisav Bora Stjepanović ponovo je postao predmet kritike na društvenim mrežama, posebno na platformi Iks, zbog svoje izjave u kojoj se ne deklariše ni kao Srbin, ni kao Crnogorac. Ova izjava potekla je iz intervjua koji je dao u emisiji „Balkanska ulica“, a koji je ponovo postao viralan na društvenim mrežama.
Stjepanović, poznat po svojoj epizodnoj ulozi u kultnom filmu „Ko to tamo peva“ iz 1980. godine, ispričao je voditeljki Vesni Dedić kako je vodio razgovor sa teoretičarem književnosti koji je pokušao da ga svrstava u određene nacionalne okvire. U toj diskusiji, Stjepanović je odbacio sve nacionalne odrednice, ističući da ne želi da bude svrstan prema nacionalnoj pripadnosti. „Svrstajte me među ćelave glumce, niske, komičere ili među loše glumce. Kako god hoćete, ali neću da me svrstavate nacionalno, verski, među ove ili one glumce“, rekao je Stjepanović.
Ova izjava izazvala je brojne negativne komentare na društvenoj mreži, gde su korisnici izrazili svoje nezadovoljstvo njegovim stavovima. Mnogi su ga kritikovali zbog toga što se stidi svog porekla i porodičnih korena. „Ima više od 30 godina kada mi je pokojni stric rekao da je Boro jedan od najgorih ljudi koje je upoznao u životu, nula od čoveka“, jedan je od komentara koji su se mogli pročitati. Osim toga, korisnici su ga optuživali da je „prosečan glumac“ koji je „izdajnik“ i „klasičan glumac“.
Tokom svoje karijere, Stjepanović je stekao popularnost, ali i kontroverze. Njegova izjava o nacionalnoj pripadnosti dodatno je zakomplikovala njegovu reputaciju. Mnogi smatraju da bi umetnici trebali da budu svesni svog identiteta i nasleđa, dok drugi smatraju da umetnost treba da prevazilazi nacionalne granice i podela.
Na društvenim mrežama su se mogli naći i komentari koji su podržavali Stjepanovića, ali su oni bili u manjini. U jednom od tweetova se pominje da je on mali, ćelavi, ali veliki glumac i čovek. Ovaj kontrast u reakcijama dodatno oslikava duboke podele u društvu kada su u pitanju identitet i nacionalnost.
Boro Stjepanović se u filmu „Ko to tamo peva“ pojavljuje kao bolesni putnik, a zbog njegovog izgleda mnogi su mislili da je bio stariji nego što zapravo jeste. Ovaj film ostavio je snažan utisak na generacije gledalaca, a Stjepanovićeva uloga ga je učinila prepoznatljivim licem u srpskoj kinematografiji.
Iako je kroz godine prolazio kroz razne faze svoje karijere, evidentno je da se Stjepanović suočava sa izazovima koje donosi javna ličnost. Njegova izjava o nacionalnom identitetu ukazuje na širu temu koja se tiče identiteta umetnika u savremenom društvu. Da li je umetnost zaista iznad nacionalnosti, ili umetnici imaju odgovornost prema svom poreklu?
Ova situacija takođe ukazuje na to koliko je važno biti svestan reči koje izgovaramo, posebno u javnom prostoru. U svetu gde su društvene mreže postale glavni oblik komunikacije, svaka izjava može izazvati lančanu reakciju. Kritike koje Stjepanović dobija pokreću pitanje koliko je važno za umetnike da se identifikuju sa svojim narodom i kulturom.
Na kraju, Boro Stjepanović ostaje kontroverzna figura, čije izjave i postupci izazivaju strastvene rasprave. Njegovo neobično stajalište o nacionalnoj pripadnosti može da bude predmet razmatranja za mnoge, ali jedno je sigurno – umetnost će uvek izazivati dileme i pitanja o identitetu, pripadnosti i vrednostima koje nas definišu.
