Određene gljivice koje rastu u zemlji mogu da igraju ključnu ulogu u stvaranju kiše, jer njihovi proteini u atmosferi pokreću formiranje ledenih kristala u oblacima, pokazuje studija objavljena u časopisu „Science Advances“.
Dok se u pojedinim državama za izazivanje padavina koristi srebro-jodid, naučnici već dugo istražuju prirodne procese koji doprinose stvaranju kiše.
Nova studija pokazuje da važnu ulogu u tom procesu imaju gljivice roda „Mortierella“ i „Fusarium“, koje žive u zemljištu, a čiji biološki tragovi mogu da se nađu i u atmosferi.
Zamenica istraživača u oblasti mikrobiološke ekologije na Univerzitetu u Limeriku u Irskoj, Dijana Linares, navela je za Al Džaziru da se dugo smatralo da su prašina i soli glavni prirodni pokretači formiranja padavina u oblacima.
Prema njenim rečima, nova saznanja pokazuju složeniji proces: u oblacima voda može da ostane u tečnom stanju i na temperaturama do minus 40 stepeni Celzijusa, u takozvanom stanju „superohlađene vode“.
Da bi došlo do formiranja leda, a zatim i kiše, potrebna su „jezgra“ oko kojih počinje zamrzavanje, a upravo to omogućavaju pomenute gljivice.
Studija pokazuje da one ispuštaju proteine u zemljištu koji imaju sposobnost da podstiču stvaranje leda na znatno višim temperaturama nego što je uobičajeno, čak i iznad minus pet stepeni Celzijusa.
Kada vetrovi prenesu ove čestice u atmosferu, one deluju kao „seme“ za nastanak ledenih kristala, koji se potom uvećavaju i padaju na zemlju u obliku kiše.
Istraživači su utvrdili da je ta sposobnost rezultat procesa poznatog kao horizontalni prenos gena, koji omogućava mikroorganizmima razmenu genetskog materijala i brzo sticanje novih osobina.
Kao izvor tih gena identifikovana je bakterija „Pseudomonas syringae“, koja je, kako se navodi, doprinela razvoju ove funkcije kod gljivica.
Linares je ocenila da otkriće pokazuje prirodni ciklus u kojem gljivice iz zemljišta pokreću formiranje padavina, koje potom doprinose njihovom daljem rastu.
Ona je upozorila da krčenje šuma ne znači samo gubitak vegetacije, već može narušiti i ovaj prirodni ciklus koji utiče na padavine.
Istovremeno, istraživanje otvara mogućnost korišćenja ovih prirodnih proteina kao ekološke alternative u tehnikama veštačkog izazivanja kiše, umesto hemijskih sredstava poput srebro-jodida.
U svetlu ovih saznanja, naučnici pozivaju na dodatna istraživanja kako bi se bolje razumeo uticaj gljivica na klimatske promene i obrazovanje padavina. Ova otkrića mogu imati dalekosežne posledice na poljoprivredu i upravljanje vodnim resursima, posebno u oblastima koje se suočavaju sa sušama i nestašicama vode.
Razumevanje uloge mikroorganizama, kao što su gljivice, u meteorološkim procesima može otvoriti vrata za inovacije u pristupima očuvanju vode i održivom razvoju. U budućnosti, korišćenje prirodnih metoda za povećanje padavina moglo bi smanjiti zavisnost od hemijskih rešenja koja često imaju negativan uticaj na životnu sredinu.
U svakom slučaju, kako se globalna klima nastavlja menjati, važno je istražiti sve aspekte prirodnih ekosistema, kako bi se osiguralo da se očuvaju i održavaju resursi koji su od suštinskog značaja za opstanak ljudi i životinja.
