SARAJEVO – Gde je OHR doveo Bosnu i Hercegovinu vidi se po stanju u kojem se BiH nalazi, izjavila je danas srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović. Njena izjava usledila je kao odgovor na komentare predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića, koji je istakao potrebu da OHR ostane u BiH, dok bi Milorad Dodik trebao biti odstranjen iz politike. Cvijanović je naglasila da „uporno horsko traženje Izetbegovića i drugih bošnjačkih političkih elita da OHR nastavi da se brutalno obračunava sa demokratijom, ustavom i voljom naroda, jasno pokazuje nesposobnost političkog Sarajeva da zajedno sa drugima gradi BiH kao zajedničku državu njenih konstitutivnih naroda“.
Na društvenoj platformi X, Cvijanović je kritizirala Izetbegovića zbog njegovih veza sa radikalnim elementima, smatrajući ga najmanje pozvanim da govori o „nekim narativima“. Ona je dodala da su politički uzori Izetbegovića postavili tezu da ne može biti koegzistencije između islamske vere i neislamskih društvenih i političkih institucija.
Šef Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Sanja Vulić, takođe je komentarisala Izetbegovićev poziv na Dodikovo odstranjivanje iz političkog života, smatrajući to „pozivom na političku likvidaciju“ i potezom očajnika. Vulić je ukazala na to da kada se u Republici Srpskoj spomene predsednik, svi pomisle na Milorada Dodika, dok u ostatku BiH to ne važi. Istakla je da ovakve izjave predstavljaju neprimeren uticaj i otkrivaju neznanje o promenama u međunarodnim odnosima.
Vulić je takođe podsetila na trenutak kada su Izetbegović i SDA iz vlasti uklonili bivši ambasador SAD u BiH, Majkl Marfi, i OHR, naglašavajući da mu danas smetaju Dodik i stranka koja nosi njegovo ime. „Ta zavisnost o strancima podseća na neku vrstu ‘stokholmskog sindroma’, drugo objašnjenje zaista nemam“, rekla je Vulić.
Bakir Izetbegović je, s druge strane, na sednici Glavnog odbora SDA ponovo istakao da Milorad Dodik mora biti odstranjen iz političkog života BiH. On je rekao da bez toga nema ozdravljenja odnosa u zemlji i da su presude Suda BiH i Ustavnog suda jasne te da se moraju sprovesti do kraja. Izetbegović je dodao da OHR mora ostati u punom kapacitetu i da nikakvo slabljenje te institucije ne dolazi u obzir.
„Zamrzavanje Bonskih ovlašćenja ne dolazi u obzir. To je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma, osigurač i mehanizam za deblokadu koji je nezamenjiv u ovom trenutku. Ako će tu bilo šta da se interveniše, moramo da kreiramo sopstvene mehanizme za deblokadu sistema pre nego što počne priča o odlasku i slabljenju pozicije OHR-a“, rekao je Izetbegović.
Ova razmena stavova između ključnih političkih figura u Bosni i Hercegovini ponovo je otvorila pitanja o ulozi OHR-a i budućnosti političkog sistema u zemlji. Dok jedni smatraju da je OHR neophodan za postizanje stabilnosti, drugi se protive njegovom prisustvu, govoreći o suverenitetu i potrebi za unutrašnjim rešavanjem političkih pitanja.
Ove tenzije između političkih lidera ponovo su ukazale na duboke podele unutar BiH, gde svaka strana ima svoje viđenje budućnosti i načina na koji bi zemlja trebala funkcionisati. Na osnovu trenutnih događaja, jasno je da će pitanje OHR-a i političkog delovanja Milorada Dodika ostati centralne teme u političkom diskursu zemlje.
