Galerija Ufici u Firenci doživela je ozbiljne hakerske napade koji su rezultirali krađom pristupnih kodova, mapa i informacija o lokacijama kamera. Prema izveštajima italijanskog lista Corriere della Sera, nepoznati hakeri zahtevaju otkupninu i prete da će prodati ukradene informacije na dark webu. Ovi podaci uključuju i tačne lokacije nadzornih kamera i senzora, što bi potencijalnim napadačima omogućilo lakše kretanje kroz muzejske prostorije.
Kako se navodi, najvrednija umetnička dela i nakit prebačeni su u trezor Banke Italije, a izlazi za nuždu su zazidani kako bi se sprečio pristup. Hakeri su uspeli da dođu do sistema tehničke kancelarije, što im je omogućilo da dobiju pristup alarmnim sistemima, internoj dokumentaciji i servisnim rutama. Ove informacije su od suštinskog značaja jer bi im omogućile da se kreću po stotinama prostorija muzeja, znajući tačno šta treba izbegavati i kako deaktivirati sigurnosne mere.
Prema informacijama, u IT sistemu muzeja postojala je ranjivost u programu koji upravlja niskorezolutnim slikama dostupnim na zvaničnom sajtu. Hakeri su iskoristili ovu slabost kako bi se infiltrirali u sistem. Izvor blizak situaciji izjavio je da su svi sistemi, uključujući računare i telefone, bili van funkcije više od dve sedmice, što ukazuje na ozbiljnost napada.
Hakeri su, navodno, stekli duboko poznavanje unutrašnje strukture Uficija, uključujući ključne operativne procedure i donosioca odluka. Ovo znanje može im omogućiti da planiraju buduće napade ili prodaju ukradene informacije zainteresovanim stranama.
Muzej Ufici je jedan od najvažnijih i najposećenijih muzeja u Italiji, poznat po svojoj neprocenjivoj umetničkoj i istorijskoj baštini. U njemu se nalaze neka od najpoznatijih dela italijanske umetnosti, uključujući „Rođenje Venere“ i „Primavera“ Sandra Botičelija, kao i Mikelanđelov „Doni Tondo“. Osim umetničkih vrednosti, muzej je i značajan poslovni subjekt, sa prometom od 60 miliona evra godišnje i dnevnim prihodom koji može dostići i pola miliona evra u danima najveće posećenosti.
Prema izvorima, galerija je već dva meseca pod pretnjom. Krajem januara i početkom februara, druga grupa hakera uspela je da provale u računarsku mrežu muzeja, uključujući Palac Piti i vrtove Boboli. Tada je ukradena cela arhiva fotografskog odeljenja, koja obuhvata slike i dokumente digitalizovane tokom nekoliko decenija. U to vreme, direktorka muzeja, Simona Verde, dobila je direktan zahtev za otkupninu na svoj lični telefon.
Situacija je dodatno otežana jer ni italijansko Ministarstvo kulture ni centralna policijska kancelarija za štampu nisu komentarisali ovu krizu. S obzirom na značaj muzeja i kulturnu vrednost njegovih eksponata, ovakvi napadi predstavljaju ozbiljnu pretnju ne samo za sam muzej, već i za kulturno nasleđe cele zemlje.
Stručnjaci iz oblasti bezbednosti izražavaju zabrinutost zbog nedostatka adekvatne zaštite i ažuriranja softverskih sistema u institucijama koje čuvaju kulturno blago. Ovaj incident može poslužiti kao upozorenje drugim muzejima i kulturnim institucijama da preduzmu ozbiljne mere zaštite svojih podataka i fizičkih kolekcija. U svetlu sveprisutnih hakerskih pretnji, važno je da se ojačaju sigurnosni protokoli i da se unapredi tehnološka infrastruktura ovih institucija kako bi se obezbedila zaštita od budućih napada.
