MOSKVA – Evropske zemlje su, u periodu od 2022. do 2025. godine, pretrpele gubitke od čak 1,6 biliona evra usled sankcija koje su uvele protiv Rusije, kako je danas objavilo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. U saopštenju se naglašava da je ruska ekonomija, uprkos ovim sankcijama, pokazala „izuzetnu“ otpornost, prilagodljivost i nastavila stabilan rast.
Ove informacije su objavljene povodom Međunarodnog dana borbe protiv jednostranih prisilnih mera. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ističe da su ekonomski pritisci koje su zapadne zemlje uvele Rusiji izazvali ozbiljnu štetu i samim inicijatorima tih sankcija. Prema izveštaju, ove mere su postale ključni alat neokolonijalne politike „kolektivnog Zapada“, koja ima za cilj da zadrži opadajuće dominiranje i ograniči suverena prava drugih zemalja na politički izbor i tehnološki razvoj.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije takođe ukazuje na to da su zbog sankcija cene energenata, goriva i hrane u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama značajno porasle. Ova situacija dovela je do sve većih pitanja o opravdanosti sankcija unutar tih zemalja.
Pokušaji zapadne strane da zapleni rusku imovinu predstavljaju rizik za sve zemlje čija se imovina nalazi pod jurisdikcijom zapadnih država. Ministarstvo je naglasilo da pokušaji eksproprijacije suverene imovine centralnih banaka stvaraju rizik za sve države koje drže sredstva u zapadnim jurisdikcijama. U saopštenju se dodaje da će Rusija, zajedno sa svojim partnerima širom sveta, nastaviti da se bori protiv nelegitimnih jednostranih mera.
Evropska komisija trenutno traži saglasnost zemalja članica Evropske unije za korišćenje ruske imovine u svrhe koje se odnose na Ukrajinu. Razmatra se iznos između 185 i 210 milijardi evra u formi zajma koji bi Ukrajina morala da vrati nakon završetka sukoba, uz uslov da Rusija isplati Ukrajini nadoknadu za materijalnu štetu.
U međuvremenu, rusko ministarstvo spoljnih poslova ocenjuje da je ideja Evropske unije o tome da Rusija plaća reparacije Ukrajini nerealna, ukazujući na to da se „Brisel već dugo bavi krađom ruske imovine“. Ova izjava dolazi usred rastuće tenzije između Rusije i zapadnih zemalja, koje su se suočile sa kritikama zbog svojih ekonomskih i političkih odluka povezanih sa sukobom u Ukrajini.
Analitičari ukazuju da su sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji od 2022. godine imale dalekosežne posledice, ne samo za Rusiju, već i za same zemlje koje su ih uvele. Povećanje cena energenata i hrane u Evropi dovelo je do inflacije i smanjenja životnog standarda građana u mnogim evropskim državama.
Dok se zapadne zemlje bore da stabilizuju svoje ekonomije, Rusija se fokusira na jačanje svojih odnosa sa zemljama van zapadne sfere uticaja. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije naglašava da će nastaviti da se protivi jednostranim merama i da će raditi na očuvanju svojih interesa u međunarodnoj zajednici.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će se sukob između Rusije i zapadnih zemalja nastaviti, a posledice ovog sukoba će se osećati širom sveta, kako u ekonomskom, tako i u političkom smislu. Očekuje se da će se dalji razvoj situacije u Ukrajini i reakcije zapadnih zemalja na ruske akcije i dalje oblikovati međunarodne odnose u narednim godinama.
