Na današnjem neformalnom samitu EU lidera u Kopenhagenu, premijer Grčke Kirijakos Micotakis istakao je potrebu za mobilizacijom evropskih resursa kako bi se podržali zajednički evropski odbrambeni projekti, posebno oni koji se tiču zaštite od dronova. Ovaj istup dolazi u trenutku kada se Evropa suočava s brojnim bezbednosnim izazovima i potrebom za jačanjem svojih odbrambenih kapaciteta.
Micotakis je naglasio da Grčka već godinama ulaže značajna sredstva u svoje odbrambene kapacitete, izdvajanjem više od tri odsto BDP-a za ovu svrhu. „Grčka pripada onim zemljama koje su godinama samostalno podržavale svoje odbrambene rashode na nivou mnogo većem od evropskog proseka. Mi ćemo i nastaviti to da činimo,“ rekao je Micotakis, dodajući da je važno da se evropski odbrambeni projekti ne fokusiraju isključivo na istočne granice kontinenta.
Premijer je ukazao na to da je bezbednost Evrope pitanje koje zahteva sveobuhvatan pristup, gde se ne može zanemariti ni jugoistočni ni južni deo kontinenta. „Očigledno je da i jugoistočne, ali i južne granice moraju biti pokrivene, kako bi Evropa bila zaštićena od svake buduće pretnje,“ naglasio je Micotakis. Njegov govor odražava sve veću zabrinutost zemalja članica EU u vezi s rastućim bezbednosnim rizicima.
Na neformalnom samitu u Kopenhagenu, lideri EU će razmeniti mišljenja o bezbednosti i jačanju zajedničkih odbrambenih kapaciteta. Ovo okupljanje predstavlja priliku za predstavljanje „Mape puta za odbranu EU do 2030. godine,“ koja će biti detaljno razmatrana na redovnom zasedanju Evropskog saveta zakazanom za kraj oktobra u Briselu. Očekuje se da će ova mapa puta pomoći u definisanju budućih koraka koje EU treba da preduzme kako bi poboljšala svoju odbrambenu strategiju.
Micotakis planira da naglasi da jačanje istočnih granica EU ne može biti ostvareno na račun južnih granica. On upozorava da su i južne granice, koje se protežu duž Mediterana, ugrožene i da je neophodno uključiti ih u sveobuhvatne planove za kolektivnu odbranu. „Granice EU ne završavaju u baltičkim zemljama,“ rekao je, ističući potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji obuhvata sve delove Evrope.
U kontekstu trenutne geopolitičke situacije, posebno s obzirom na sukob u Ukrajini i rastuće napetosti s Rusijom, jačanje evropskog odbrambenog kapaciteta postaje sve hitnije. Pitanja koja će biti na dnevnom redu uključuju i pomoć Ukrajini i načine na koje EU može pružiti podršku u njenoj borbi za očuvanje suvereniteta.
Očekuje se da će na samitu biti predstavljeni različiti predlozi za unapređenje zajedničkih odbrambenih kapaciteta EU, uključujući mogućnosti za zajedničke vojne vežbe, razvoj zajedničkih odbrambenih tehnologija i poboljšanje operativne spremnosti evropskih oružanih snaga. Micotakis je naglasio da je važno da Evropa ne samo da reaguje na trenutne pretnje, već i da proaktivno planira i razvija strategije za budućnost.
Samit u Kopenhagenu predstavlja ključnu priliku za evropske lidere da postignu konsenzus o ovim važnim pitanjima. U svetlu rastućih izazova, jedinstvo i saradnja među članicama EU biće od suštinskog značaja za jačanje bezbednosti i odbrane kontinenta. Micotakisov poziv na zajedničke evropske odbrambene projekte odražava širu potrebu za kolektivnim delovanjem i solidarnosti u suočavanju s bezbednosnim pretnjama koje se pojavljuju na horizontu.
