Iako poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Pekingu nije novost, kao ni saradnja Srbije i Kine, naši sagovornici navode da se posledice sve prisnije saradnje već mogu videti kroz odnos Evropske unije (EU) prema Srbiji. Usporavanje evropskog puta Srbije i saradnja EU sa drugim državama u regionu podstiče efekat trke naoružanja. Vučić je u Kinu otputovao radi ojačavanja, kako često govori, “čeličnog prijateljstva” između Kine i Srbije, što je ovog puta značilo potpisivanje niza dokumenata, dodelu ordena i posetu kineskim firmama.
Predsednik Srbije je istakao da su potpisivanjem brojnih sporazuma dodatno učvršćeni temelji partnerstva koje donosi konkretne rezultate za građane Srbije i menja lice zemlje. „Za Srbiju potpisivanje današnjih sporazuma predstavlja mnogo više od diplomatije. Oni su potvrda iskrenog prijateljstva, uzajamnog poštovanja i poverenja koje smo godinama gradili i čuvali. Srbija nikada neće zaboraviti poštovanje koje nam je predsednik Si Đinping ukazao, niti sve ono što je učinio za naš narod“, istakao je Vučić.
Tokom posete Pekingu, Vučić i Si Đinping potpisali su zajedničku izjavu o kontinuiranom promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri, kao i zajedničku izjavu o unapređivanju sprovođenja četiri globalne inicijative. Potpisano je i više ugovora o saradnji, uključujući Memorandum o razumevanju sa Nacionalnom komisijom za razvoj i reformu Kine, koji se odnosi na saradnju u oblasti veštačke inteligencije.
Iako potpisivanje ovih dokumenata nije novost, s obzirom na to da Srbija ima značajnu saradnju sa Kinom, posebno u oblasti infrastrukture, ne treba isključiti mogućnost novih kritika od strane EU. Srbija ostaje kandidat za članstvo, a ovo približavanje ne uklapa se sa politikom EU prema Kini. Ipak, Vučić je drugačijeg mišljenja, smatrajući da mu EU ne može zameriti ono što sebi dozvoljava. Tokom posete je rekao da je Brisel odavno “mahnuo crvenom zastavom Srbiji”, ali veruje u principijalnost EU.
Istraživač Novog trećeg puta, Dragoslav Rašeta, ističe da za EU nije problem ekonomska saradnja Srbije i Kine, iako ona ima strukturalnih problema. Srbija se suočava sa ogromnim trgovinskim deficitom, netransparentnošću i dominacijom Kine u strateškim sektorima. Međutim, ono što brine EU je sve prisnija saradnja Srbije i Kine u bezbednosnom sektoru. Srbija je jedina evropska država koja se naoružava kineskim oružjem, što može imati dalekosežne posledice.
Rašeta naglašava da proces evropskih integracija Srbije već jeste paralisan, a druge EU države pokušavaju da održe balans moći kroz saradnju sa drugim državama Balkana, što dodatno podstiče trku naoružanja. Očekuje se da će se EU, na inicijativu Makrona, više fokusirati na odgovor na kineske prekomerne kapacitete kada su u pitanju električni automobili na evropskom tržištu, što može doneti promene za Srbiju.
Istraživački analitičar Miljan Mladenović ističe da poseta Kini dolazi nakon nekoliko napetih meseci u odnosima sa EU i predstavlja dodatni udarac tim odnosima koji slabiju. Ipak, ne očekuje javno vidljive promene ili “ukore” odmah po povratku Vučića, s obzirom na to da su slične posete do sada prolazile bez javnih pretnji. Ipak, procesi koji se dešavaju u pozadini ovakvih poseta mogu biti ubrzani i teško ih je zaustaviti kada se jednom pokrenu.
Mladenović dodaje da politika sedenja na četiri stolice postaje neodrživa u novonastalim okolnostima, s obzirom na sve veće interesovanje za region i investicije svih strana. Poseta Pekingu i jačanje veza sa Kinom moglo bi dodatno zakomplikovati situaciju za Srbiju u kontekstu njenog evropskog puta i odnosa sa EU.
