U emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“, analitičar Đorđe Vukadinović izneo je mišljenje da Srbija i njeni građani nisu značajno napredovali od prvih višestranačkih izbora 1990. godine. Prema njegovim rečima, postoji i nazadovanje u nekim aspektima demokratije. Vukadinović je istakao da veliki deo građana i elite opoziciju ne doživljava kao deo političkog sistema, već kao neprijatelje. Profesor Čedomir Antić naglašava da je 1990. godina označila početak demokratije, ali i novog oblika političke dominacije. Bivša ministarka Gordana Čomić smatra da je najveća greška postpetooktobarske vlasti bila loša uprava nad očekivanjima građana.
Vukadinović je primetio značajne razlike između prvih višestranačkih izbora i današnjeg izbornog sistema. Kako je objasnio, prvi izbori su bili većinski, zasnovani na principu „pobednik uzima sve“, dok današnji sistemi, inspirisani zapadnim praksama, ne odgovaraju realnosti u Srbiji. On je ukazao na to da trenutni jednokružni većinski sistem favorizuje najjače političke stranke, dok manji subjekti gotovo nemaju šanse da učestvuju u raspodeli moći.
Kritikovao je nedostatak dijaloga u politici, koji smatra ključnim za funkcionalnu demokratiju. Vukadinović je naglasio da ljudi više vole vizualne sadržaje nego analizu činjenica, što je postalo norma u savremenom političkom životu. Posebno je ukazao na problem percepcije opozicije, koja se često prikazuje kao neprijatelj, što dodatno otežava politički dijalog.
Prema Vukadinovićevim rečima, stanje demokratije se pogoršalo nakon dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast, uz opadanje poverenja u demokratiju kako u Srbiji, tako i globalno. On je istakao da su globalne elite, posebno na zapadu, kompromitovale demokratiju primenom brutalnih ekonomskih i političkih metoda, što je dodatno razočaralo građane. Takođe, ukazao je na unutrašnje sukobe među političkim elitama, koji su dodatno otežali proces demokratske tranzicije.
Gordana Čomić, bivša ministarka, takođe se osvrnula na stanje političke kulture u Srbiji, tvrdeći da se nije mnogo promenilo u tri i po decenije od prvih višestranačkih izbora. Naglasila je da je dijalog kao osnovni alat demokratije gotovo odsutan, a da ljudi više vole interpretacije nego činjenice. Čomić smatra da bi političke stranke trebale da koriste podatke o lošoj percepciji promena da unaprede kulturu dijaloga i mirne primopredaje vlasti.
Profesor Antić je dodao da je 1990. godina bila početak demokratije, ali i novih autoritarnih obrazaca. Prema njegovim rečima, razvoj demokratije je bio otežan zbog nacionalno-državnih pitanja i nasleđenih rigidnosti. On je istakao da je Srbija nasleđivala političku moć koja je favorizovala jedinstvene partije, što je oblikovalo političku scenu.
Analizirajući trenutnu situaciju, Antić je ukazao na duboko ukorenjene autoritarne tendencije u društvu. Naglasio je da je srpsko društvo monarhijsko, gde promene vlasti često zavise od ličnosti na vrhu. On smatra da se u proevropskim elitama pojavljuje tendencija da se zaborave osnovni principi demokratije, što dodatno komplicira situaciju.
U zaključku, analitičari se slažu da iako su promene u društvu neophodne, one su teške za sprovesti. Ključna greška političkih elita je bila nespremnost da se postigne minimum zajedničkih pravila, što je dodatno otežalo razvoj demokratije u Srbiji. Promene su moguće, ali zahtevaju odricanje od starih obrazaca i otvorenost za dijalog.
