Članovi Odbora za evropsku integraciju Skupštine Srbije su danas imali priliku da se upoznaju sa aktivnostima operativnog tima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Šef tima, Danijel Apostolović, istakao je da su prioriteti priprema Klastera 2, 5 i 6, pri čemu je Klaster 2 najbliži ispunjavanju potrebnih merila. O ovim važnim informacijama, kao i trenutnom stanju procesa pristupanja, govorila je Elvira Kovač, potpredsednica Skupštine i predsednica Odbora za evropsku integraciju.
Kovač je naglasila da je operativni tim formiran sa ciljem jačanja koordinacije između različitih aktera, posebno ministarstava koja igraju ključnu ulogu u ispunjavanju prelaznih merila. Takođe, ukazala je na to da Narodna skupština, kao nadzorni organ, dodatno pojačava uvid u rad tima i napredak Srbije ka članstvu u EU. Ona je priznala da postoji značajan zaostatak u ispunjavanju prelaznih merila i zatvaranju pregovaračkih poglavlja, ali je istakla da je operativni tim već izradio konkretne planove za ubrzanje procesa.
Prema Kovač, zakonodavne aktivnosti u Narodnoj skupštini će početi u aprilu, a najveći deo rada biće fokusiran u junu, kako bi se nadoknadilo trenutno kašnjenje. Objasnila je da je operativni tim formiran sa ciljem ubrzanja pristupnog procesa, iako je naglasila da još uvek ne možemo videti konkretne rezultate, pošto nije otvoren novi Klaster više od četiri i po godine.
Kovač je izrazila optimizam da će se ubrzanje procesa uskoro postati vidljivo, naglašavajući da je važno da Srbija bude spremna kada Brisel pokaže spremnost za otvaranje Klastera. Ipak, kada je reč o mogućnosti otvaranja Klastera do kraja godine, Kovač je istakla neizvesnost, navodeći da to ne zavisi samo od nas. Tehnički, Srbija je spremna za Klaster 3, ali postoji mnogo faktora koji mogu uticati na ovaj proces.
U međuvremenu, nova istraživanja pokazuju da građani Srbije sve više osećaju zbunjenost i skepsu prema procesu pristupanja EU, što je razumljivo s obzirom na dužinu i kompleksnost ovog procesa. Kovač je primetila da građani, posebno mladi, i dalje pokazuju optimizam, ali da realnost deluje teže. Postavlja se pitanje da li će Srbija moći da ispuni sve zahteve i da li će konačno doći do napretka u procesu pristupanja.
Ona je takođe ukazala na rast euroskepticizma među građanima, što se može pripisati nepredvidivoj i političkoj prirodi pristupnog procesa. Dok se govori o bržem članstvu Ukrajine i napretku drugih zemalja u regionu, Srbija se suočava s dodatnim izazovima i zahtevima.
U vezi sa predlogom o brzom uključivanju zemalja kandidata u jedinstveno tržište EU, Kovač je naglasila da je stav komesarke Marte Kos često pogrešno tumačen. Ona veruje da Evropska komisija razmatra različite načine za promenu metodologije pristupanja i da je važno pravilno interpretirati njene reči o ispunjavanju reformi i potrebnim zahtevima za članstvo.
Kao zaključak, Kovač je naglasila da Srbija ne odustaje od svojih strateških ciljeva, ali je važno da se proces ubrza i da se postigne konkretan napredak. U ovom trenutku, ključni izazov ostaje kako prevazići trenutne prepreke i ostvariti napredak ka članstvu u Evropskoj uniji, uz sve izazove koji prate ovaj proces.
